Litijum i poljoprivreda

Naravno da nije moguće sve tajiti, ali se pribegava maksimalnom tajenju podataka o potencijalima i rezervama kao i geološkoj stratigrafiji. Zato države imaju svoje naučnoistraživačke institute i fakultete, koji geološku i rudnu stratigrafiju interno istražuju.

Na osnovu nalaza i niza drugih faktora se na kraju odlučuje da li će se pristupiti komercijalnoj eksploataciji. Za to su potrebne procene. Prvo ekološke procene i drugo ekonomske procene – zasnovane na osnovnom pitanju: Da li konkretno zemljište na površini može da donese veću dobit od one koja bi dolazila iz dubine – u ovom slučaju Jadra nameće se i pitanje devastacije prostora i širenje toksičnosti, kao i višedecenijskom, a moguće i viševekovnom problemu rekultivacije zemljišta.

Kada govorimo o većim dobitima sa površine zemlje, mislimo na poljoprivredu – strateški najvažniju granu privrede, definitivno važniju i od energetike.

Konkretno prostor Jadra predstavlja ogromni poljoprivredni potencijal, stalno i trajno obnovljiv i uz pametnu ekonomsku politiku, svakako može da pruži veću i neuporedivo veću dobit nego što bi u konačnici dao litijum i to ne računajući na štetne posledice eksploatacije i prerade rude.

Poljoprivreda daje jednako koristan produkt i nusprodukt, (kompust i energetska biomasa), dok ostale eksploatacije daju izvesnu korist produktu i ogromnu štetu od nusprodukta (jalovina i toksična jedinjenja), ali i koruptivni finansijski profit.

Autor je istoričar umetnosti