Litijum po drugi put među Srbima: Gde su nestali zlatno doba i ekonomski tigar?

I sledeća rečenica potiče odatle, mislim iz moje zlonamernosti, kako drugačije? Ima već 35 godina kako Srbi žive bolje samo u budućnosti.

Šta nam o tome kaže sadašnjost, negdašnja budućnost u kojoj ćemo nekada beše obećanje (ludom radovanje) živeti bolje i koliko nama na ovim „našim prostorima“ i sopstveno iskustvo (ne) znači, meni je bila i ostala tajna.

I šta nam kaže sadašnjost pre nego sa njom povežem prošlost i moje tadašnje preporuke za svetlu budućnost.

U sadašnosti za ovih 12-ak godina vlasti presvučenih radikala napredovali smo od, u najvećem mogućem kapacitetu (ipak smo mi balkanski neorganizovani) slobodnih izbora do projektovanih izbora (čitaj pokradenih) gde se rezultati mogu sa priličnom tačnošću saopštiti unapred pa da ljudi i ne izlaze na hladnoću i ne gube vreme.

Uostalom, predsednik (pravi) SNS-a to je više puta i činio.

Nešto slično predlaže i Putinov činovnik Peskov za predsedničke izbore u Rusiji, pa nije teško zaključiti otkuda duva vetar.

To gde je nestalo zlatno doba i ekonomski tigar nepoznato je.

Liderstvo na Balkanu, šta to beše? Nije li sve to ostalo samo na obećanjima o kojima se ovde sanja, a bez suočavanja sa sobom i istinom.

Šta je ipak veoma vidno kad se slegne prašina, bar jednom delu populacije koji postaje sve veći. Kad su na vlasti radikali, srpski neprijatelji mogu mirno da spavaju, govorio je Zoran Đinđić.

I stvarno, tamo gde su socijalisti nacionalisti da ne kažem nacional socijalisti SPS-a i radikali nekada Vojislava Šešelja a sad Aleksandra Vučića branili Srbe, tamo ih više nema.

Da li ih je to u toj bezgraničnoj ljubavi prema Srbiji (mislim na ove osvedočene patriJote) potreslo pa nisu mogli da spavaju, ili su se u toj nesreći obogatili?

Pošto se na Kosovu nema više šta predati, jer je tiho i vrlo pokvareno, sve glumeći da se nešto bori, ljude na severu Kosova ostavio bez ikakve zaštite koju sami kontrolišu i u kojoj učestvuju, i pošto se Kosovski prostor zaokružuje sa svim elementima državnosti, za ponudu i kupovinu još vremena na vlasti ostala je Srbija.

Otuda naprasno oživljavanje projekta „Litijum“.

Da li će Evropa u ime nekakve (ne znam kakve) koristi ponovo okrenuti glavu, ili će ostati dosledna u odnosu na ovu neskrivenu krađu slobodne volje građana Srbije, ostaje da se vidi.

Moje ljudsko iskustvo mi kaže da granica preko koje se ne ide ipak postoji.

A sad evo nekoliko Monti Pajtonovskih preporuka Majstoru nameštenih izbora za blisku budućnost i predstojeće, videćemo sve koje, izbore u junu mesecu.

Trebalo bi osnovati udruženje ili možda bolje Sindikat plaćenih glasača koji bi na širokom planu regulisao cene i način isplate za prodati glas čime bi se doprinelo transparentnosti i ravnopravnosti učesnika te smanjilo nezadovoljstvo jednih u odnosu na druge.

Naravno, u izradi pravilnika moraju učestvovati strani i domaći eksperti za izborne krađe.

Takođe je potrebno formirati udruženje ili sindikat nezadovoljnih potražioca turističkih vaučera.

Mnogo je tu nepravilnosti u podeli i sumnjivih privilegija iako su svi ispunili osnovni i najvažniji kriterijum, glasali su za Partiju.

Takođe, predlažem da se u budućnosti Institucije koje sve funkcionišu kao „nadležne za nenadležnost“ raspuste i da se građani direktno obraćaju kancelariji predsednika jer je „ON“ nadležan za sve.

Davno se u Srbiji ne razume da Država i vlast nisu jedno te isto a ON je tu stvar doterao do savršenstva, mislim savršenstva za vlast.

Takođe, predlažem SPC, neformalnom koalicionom partneru SNS da u skladu sa dosadašnjim dodelama odličija razmisle o pravdi za doktore koji rade u skladu sa njihovim odnosom prema ženama i ravnopravnosti među polovima, što ih pored svega što se u ovoj zemlji dešava, izgleda trenutno jedino zabrinjava.

I za kraj, poruke vlasti i njihovim formalnim i neformalnim koalicionim partnerima: Neće se kopati litijum u Srbiji!.

Srbija će biti slobodna demokratska zemlja!

Autor je vajar iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.