Ljubav za građanina pokradenog

U navrat-nanos odlučivanju, Komisiji za ustavna pitanja može pomoći parlamentarna izjava pokrajinskog sekretara za finansije Zorana Radomana,koji nema 50 odsto veću nego platu baš ravnu plati republičkog ministra za finansije, a koja glasi: Naravno da u budžet neće ići toliko sredstava (70,5 milijardi,koliko tvrdi Dinkić), možda u Pokrajinu, ali u budžet-ne.

Naime, 32 milijarde od 70,5 milijardi ide iz republičkog budžeta direktno pokrajinskim školama i opštinama.

U čemu je razlika između Pokrajine i njenog budžeta, shvatio je pa se zaprepastio poslanik Marijan Rističević: Liga socijaldemokrata Vojvodine predložila je da se iznos za subvencije poljoprivredi, za koje je Vojvodina inače posebno zainteresovana, u republičkom budžetu smanje sa 41 milijardu na 29 milijardi i 802 miliona, a da se tako ušteđena razlika usmeri u budžet Vojvodine.U čemu je razlika: u onome ko te pare dalje deli.I kome ih dalje deli, sve „deleći Vojvođane na podobne i nepodobne“.Čemu podobne? Kome podobne?

Dokazni postupak pred Komisijom za ustavna pitanja tu nikako ne bi smeo da bude prekinut.

Na Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, Mlađan Dinkić se zakleo: „Nikad mi stranka nije bila na prvom mestu, uvek su mi građani bili na prvom mestu“. O emotivnoj vezi sa građanima imao je tu šta da doda i DS-govornik Borislav Stefanović: Šta smo mi uradili kao vlada, građani su rekli na izborima… Puno toga nismo uradili i izvinjavamo se građanima Srbije… Možda smo ranije trebali vas da izbacimo iz vlade, ali to nismo uradili.

Sokrat htede umreti, a ne Atina (srpska? – ovo sam ja dodala), reče svome stihu veran poslanik-filozof Saša Mileusnić, a meni, pojma nemam zašto, još otkako je onomad pred skupštinom pomirljivo nastupao predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, iz glave ne izlazi onaj bosanski slučaj kad je nekoliko omanjih stranaka izbacilo iz kombinacije oveću SDA u poslednjem pokušaju da stabilizuje vlast u celoj državi.

SEDAM I PO MILIONA NARKOMANA: Poslanici Aleksandri Jerkov očito se formula „kao da su oni grupa narkomana i kriminalaca“ jako dopala , a očito je zaključila da daje i neke rezultate, pa joj se vraća kad god joj se za to ukaže parlamentarna prilika. Ko god pripita – gde su pare, promptno dobije odgovor: pa nije vojvođanska vlada grupa narkomana i kriminalaca.

Ali bar sedam miliona građana Srbije očito jesu i narkomani i kriminalci ili bar jedno od toga dvoga. Jer kad god gde nestane koja stotina miliona evra, građanima se automatski razrezuje kazna po narkomanskoj i kriminalnoj glavi i bez posebnog pitanja. I što je još gore oni taj razrez, zbilja poput narkomana u krizi, plaćaju bez roptanja.

I ljutnje. Za razliku od generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića koji je održao jednu ljutitu konferenciju za štampu. Sa koje nam je objašnjeno da bi mogla da bude osnovana „bad bank“ u koju bi bila prebaćena sva nenaplativa potraživanja poslovnih banaka u Srbiji. Ta bi potraživanja posle postala javni dug. A javni dug, kao što je poznato, to je dug svih građana. I da se slučajno ne probude, pa ne pripitaju, zašto bi oni plaćali greške debelih stranih gusaka, kako se pita jedna moja prijateljica, Dugalić nam se zakleo na Statut Udruženja banaka, da su ta nenaplativa potraživanja u stvari greh naših domaćih, pardon, naših državnih banaka, kojima su upravljali , jel’ te, građani, poznati narkomani i kriminalci, i zato ih treba po glavi još jednom, pa još jednom, pa još jednom. Osamdeset milijardi dinara obveznica za pokriće rupe u Razvojnoj banci Vojvodine pride. Vrlo povoljno, na pet godina. Izvolite glavu. Hvala. Molim i drugi put.