Ljudi beže i od vlasti i od opozicije

Posle 30 godina politikanstva, praznih priča i neispunjenih obećanja, ljudi zaslužuju da čuju istinu, ma koliko neprijatna bila. Saopštili smo je, isto kao što smo istinu govorili i tokom više od godinu dana organizovanja protesta, dok su nas zbog te istine prebijali i hapsili. Nismo odustajali, niti kukali. Tako nismo zakukali ni kada su nas, zbog nove istine, poslednjih 30 dana provlačili kroz blato, opet nas nazivajući izdajnicima i plaćenicima.

„Izdajnici“ i „plaćenici“ – to smo navikli da slušamo od režimskih perjanica. No, sada nam to lepe pojedini koji se nazivaju opozicijom. Ista retorika, samo ćoškovi iz kojih grakću dijametralno (bar bi tako trebalo da bude) suprotni. Sve što su time dokazali, jeste da su i jedni i drugi većinom isti – iste etikete, isto huškanje, iste podele „il’ si naš il’ si njihov“, isto svrstavanje neistomišljenika u kužne tabore. Isti izvitopereni sistem.

Kako će onda da ga menjaju? Pa neće. Kao što i nisu, već ga samo među sobom prosleđuju i nasleđuju.

A koju smo to istinu saopštili, koju već 30 dana pokušavaju da prelepe etiketama? Rekli smo, između ostalog, da se pojedinci iz stranaka koje su proglasile bojkot u potaji spremaju za izbore. I upravo to danas se i dešava, i dešavaće se.

Zato pitam: Kako neko ko pretenduje da vodi državu, nije u stanju da godinu dana održi opoziciju ujedinjenom protiv ove vlasti? Da li su lični interesi, po ko zna koji put, toliko nadmoćniji nad opštim?

Ko i zašto sebi daje ekskluzivno pravo i privilegiju da tvrdi da je bojkot izbora jedino sredstvo za promenu sistema? A da pritom vara narod govoreći mu jedno, a u potaji radeći drugo?

I ima li garancija da neće opet varati narod kad jednom dođu na vlast? Nema.

Zato smo odlučili da siđemo sa njihovog ringišpila. Zato što se ponašaju kao guske u magli koje mi pratimo u večnoj nadi da će se nešto promeniti. I? Svaki dan građani Srbije vide samo maglu. Tako već 30 godina.

Jer dok se oni međusobno vazda prepucavaju ko je izdajnik a ko plaćenik, ko je pravovernik a ko lažnjak, dok se takmiče u parolama ko Srbiju može da preporodi brže, jače, bolje, Srbija se prazni: beže ljudi i od jednih i od drugih. Jedan građanin nas napusti na svakih 10 minuta. Jedan u 10 minuta. To je merilo za nas. U poslednjih sedam Vučićevih godina iz Srbije je pobeglo preko 400.000 ljudi.

U sedam godina pre Vučića, oko 300.000. A nama je svaki glas koji nepravdu svakodnevno psuje jer je duboko oseća, ko pošteno radi a jedva preživljava od svog rada, ko ima znanje i umeće ali ne i posao jer su mu ga zauzeli oni „povlašćeni“, jeste glas jednog od pet miliona. Ako ne udružimo te glasove, pitanje je kad će utihnuti, jer oni koji su sami sebi dali ekskluzivitet tumača i prenosnika, sve čine da se glasovi ne čuju.

A istina je i ovo: mi, narod, već jesmo slobodni građani koji za demokratiju mogu da se bore i izbore, i ne treba da čekamo da nam neko drugi otvori dveri (da, na vrata mislim) kako bi nam došle sloboda i pravda. To smo i pokazali, korak po korak.

Jer mi, građani zajedno, oslobodili smo prvu instituciju u Srbiji – Rektorat. I dokazali, zvanično, da je Siniša Mali lopov. Mi, solidarni građani, oslobodili smo Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika.

Mi, građani, gulili smo đonove protestujući više od godinu dana, dok cela Srbija, ali i međunarodna zajednica, nije čula za jednog Jutku, Simonovića, ubice reka…

Decenijama nam sveznajući političari dolaze sa gotovim rešenjima, odgovorom na svako pitanje, obećanjem za svaku muku. A Srbija se ni za pedalj nije pomakla napred. Zato mi, ljudi iz Pokreta „1 od 5 miliona“, nećemo lagati, već kažemo: nemamo dovoljno znanja, ni životnog iskustva, nemamo rešenja za sve probleme, ali imamo istrajnost i rešenost da menjamo sistem.

Zato i pozivamo, molimo i priželjkujemo sve one koji imaju znanja i iskustva, snage ili su, pak, posustali u višedecenijskoj borbi, da nam pomognu.

Pozivamo stručnjake, profesore, akademike da nam se pridruže i zajedno rešimo to što su nam institucije taoci pojedinaca već 30 godina, to što su zakoni mrtvo slovo na papiru, što nam je sudstvo podjarmljeno, što je partijska zamenila radnu knjižicu, korupcija pojela društvo, a mafija zavladala državom.

Pozivamo stručnjake, koje su političari sklonili da bi lakše zavaravali narod, da nam pomognu u realizaciji plana o četvrtoj grani vlasti – nadzornoj i kontrolnoj koja će preostale tri dovesti u red i naći način da napokon počnu da rade za građane.

Ako smo nešto kao društvo dokazali u ovih trideset i više godina, to je da smo narod kojem je potrebna još jedna grana vlasti i to upravo ona grana koja će ove tri, koje tako lako i po potrebi dižemo u nebo, kontrolisati.

Pozivamo i Mirka iz Kruševca, Jelenu iz Valjeva, Milana iz Sombora, Petroviće iz Smederevske Palanke, Mirkoviće iz Niša – svi vi u svojih deset prstiju imate moć da menjate sistem koji Srbiju pustoši i ponižava.

Duško Radović je rekao da treba zabraniti sve govore i da svako uradi ono što je hteo da kaže. I to je naša poruka: radićemo i uradićemo. Zajedno.

Autorka je članica Pokreta #1od5miliona