Ljudi koji su posvetili karijere Beogradskom sajmu

Posle donete odluke Gradskog veća za obnavljanje Beogradskog sajma u aprilu 1953. godine, u maju iste godine formirano je preduzeće „Beogradski sajam“ u izgradnji i za prvog direktora Sajma, izabrana je arhitekta Olga Divac i generalni sekretar profesor Milovan Jevtović, filolog sa znanjem osam jezika.

U novembru iste godine, posle raspisanog konkursa za idejno rešenje budućeg kompleksa, izabran je prvonagrađeni projekat arhitekata Milorada Pantovića, Milana Krstića, Vladete Maksimovića i inženjera Branka Žeželja.

Projekat je sadržavao strukturu sa manje većih objekata u nizu i posebnim sadržajima za pojedinačne objekte koji bi imali specifične namene…
Predstavljanje novog Beogradskog sajma u izgradnji u inostranstvu, evropskoj i svetskoj privredi i sajamskim institucijama, bila je uloga generalnog sekretara profesora Jevtovića koji je mogao svoj raskošan talenat za jezike da iskoristi u konsultacijama sa predstavnicima evropskih sajmova, kako bi dobra iskustva i znanja bila preneta u prilagođavanje projekata izgradnje, novim sajamskim trendovima u tom periodu.

Visok entuzijazam rukovodstva Sajma, pratilo je 180 inženjera i tehničara, pet velikih domaćih građevinskih firmi, desetine zanatskih firmi i stalno angažovano preko 2.500 radnika, što je rezultiralo i kreiranje preko 7.000 skica i nacrta za objekte.

Tako su radovi izgradnje prve faze, sa podzemnim pešačkim prolazom za ulaz na Sajam i sve pešačke i auto saobraćajnice, kao i infrastrukturni izložbeni prostor sa zelenim površinama, završeni pred zvanično otvaranje Sajma, 23. avgusta 1957. godine i organizovanja Prvog Međunarodnog sajma tehnike sa učešćem 1.500 izlagača iz 23 zemlje sveta. Sajam tehnike je trajao dva dana i registrovano je 1.150.000 posetilaca iz zemlje i inostranstva.

Arhitektonski kompleks u izgradnji je u tom periodu visoko ocenjen od svih svetskih stručnjaka. Ovakav arhitektonski poduhvat je na svim međunarodnim konferencijama o arhitektonskoj i urbanističkoj gradnji u svetu, dobio niz laskavih epiteta – „Najinteresantnije moderno rešenje Hala u Evropi“, „Savremeno, moderno rešenje Beogradskog sajma“, „Objekti Beogradskog sajma svedoče o visokim standardima jugoslovenskih graditelja“…

Iz UNESCA se tada javno u pisanoj formi oglasio glavni savetnik UNESCA inženjer Ftidrih Vajsman koji je stručnom analizom objekata izrazio divljenje arhitektama projektantskog biroa Beogradskog sajma.

Potvrdu ovakvih ocena pokazao je i konstruktivni sistem Hale 1, inženjera Branka Žeželja, kojim je postigao svetski rekord raspona kupola od prenapregnutog betona za to vreme, remek delo gradnje.

Još uvek je Hala 1, jedna od najvećih univerzalnih dvorana sa najvećim rasponom u svetu.

Dostignuća u graditeljskoj izgradnji Hale 1 su revolucionarno uticale na svetske standarde za premošćavanje velikih raspona javnih objekata sa prednapregnutim betonom. U istom konceptu, Hale 2 i 3 dostigle su svetski priznate ocene za inovacije u arhitekturi, kojima je akademik Milan Krstić, podigao svetsku lestvicu i inovacionim rešenjima u arhitekturi, elegancijom armiranobetonskih ljuski-debljine krovne konstrukcije koja je proračunata na devet centimetara, na rasponu od 48 metara.

Ovim inovativnim poduhvatom, akademik Krstić je unapredio dotadašnja saznanja o graničnim vrednostima izbočavanja ljuski, došavši do rešenja da se sigurnost prednaprezanjem betona udvostručuje.

Izgradnja druge faze Beogradskog sajma odvijala se početkom šezdesetih godina, kada je za drugog direktora postavljen Jaša Rajter i sa profesorom Jevtovićem nastavio uobličavanje celokupnog kompleksa Sajma.

Treća faza izgradnje se nastavila sedamdesetih godina, kada je treći direktor Miladin Šakić sa generalnim sekretarom profesorom Jevtovićem otvorio i zapadno krilo Hale 1, danas Hale 4, 1975. godine.

Tih godina i početkom osamdesetih, Beogradski sajam je nagrađivan od svih svetskih privrednih i sajamskih institucija, i dostigao je rejting brenda u najvećoj međunarodnoj sajamskoj instituciji – UFI-u. Posebno je u UFI-u bila zapažena manifestacija Beogradskog sajma, organizacijom Prve međunarodne izložbe tehnoloških inovacija 1974. godine.

Prilikom posete jugoslovenske privredne delegacije SAD, 1976. godine, kao i u svim međunarodnim institucijama, Sajam je predstavljao profesor Milovan Jevtović, tako je i na skupu u Vašingtonu pred privrednicima SAD i državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom predstavio istorijat i sva dostignuća Beogradskog sajma do tada, organizacijom više od dvadeset manifestacija i sa preko tri miliona posetilaca godišnje.

U srdačnom razgovoru sa državnim sekretarom SAD Kisindžerom primio je plaketu SAD, za doprinos u razvijanju ekonomskih veza SAD i Jugoslavije.

https://www.danas.rs/tag/aleksandar-gracanac/

Unija međunarodnih sajmova-UFI, koja okuplja 150 sajmova širom sveta, zbog svih aktivnosti i doprinosa na brendiranju Beogradskog sajma i visokih parametara u sajamskoj industriji; broju sajamskih manifestacija, broju inostranih izlagača, prometu koji su izlagači postizali za vreme sajamskih dana, pozicionirala je Sajam u prvih 50 svetskih sajmova.

Ukazujući priznanje Beogradskom sajmu, UFI je imenovao 1980. godine u Parizu, profesora M. Jevtovića, da predsedava UFI-jem na kongresima naredne četiri godine. Ovo priznanje je bilo do tada najveće, koju je jedna privredna jugoslovenske institucija tog ranga dobila, i prof. Jevtović je bio jedini koji je pre toga i posle bio imenovan iz takozvanog „istočnog ekonomskog prostora“.

Povodom obeležavanja 50 godina Beogradskog sajma, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u svom izlaganju Univerzitetski profesor u SAD Ljubiša Adamović, osvrnuo se tim povodom i na ulogu ljudi koji su kreirali ugled Beogradskog sajma i završio rečima: „Jedna od Hala Beogradskog sajma bi trebalo da nosi ime profesora Milovana Jevtovića“.

Svoju životnu i profesionalnu misiju, prof. Jevtović je završio u svom kabinetu br. 5 upravne zgrade Beogradskog sajma, u novembru 1986. godine, poslednjim otkucanim rečima svojoj pisaćoj mašini Olympia u pismu namenjenom tada Generalnoj sekretarki UFI-a, gospođi Gerdi Markuart, koja ga je i nasledila u UFI-u: „Sehr geheerte Frau Markuart…“ I srce je stalo.

Istorijat Beogradskog sajma
Istorija Beogradskog sajma je pratila i razvoj samostalne Srbije i privrednog uspona, tako da je Srbija dobila svoj prvi „Vašar“ 1860. godine. Trgovačka komora je 1914. godine donela odluku o organizovanju prve „Opšte zemaljske izložbe“ koja bi pokazala ekonomski razvoj Beograda i Srbije. Osnivanjem društva za zemaljske izložbe 1923 godine, ispunjen je cilj da se izgradi Beogradski sajam. Beogradski sajam se otvara 11. septembra 1937. godine, pod pokroviteljstvom NJ.V. Kralja Petra II i kraljevski namesnik Dr Radenko Stanković otvara Beogradski sajam.

Prvi preveo Hermana Hesea

Rođen u Kraljevu 1921. Kao kadeta Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije u aprilskim danima 1941 g., iz ulice Nemanjine u Beogradu, deportovan je sa svojim vodom u vojni logor u Dortmundu. Posle rata na Filološkom fakultetu diplomira i postaje profesor i zbog izrazitog talenta za jezike, angažuje ga Tanjug kratko i ubrzo zbog izgradnje Beogradskog sajma, kao nestranačku ličnost Gradsko veće Beograda ga postavlja za generalnog sekretara 1953. Zbog potreba organizovanja Prve Konferencije nesvrstanih u Beogradu 1961, postavljen je za šefa prevodilačkog biroa Konferencije. Odlikovan je od Velike Britanije, Španije, Italije i plaketom SAD za razvijanje sajamske indusrije i UFI-a. Jevtović je prvi prevodilac koji je preveo dela Hermana Hesea 1955.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.