Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci

Koristili su automobil bez registarskih tablica, onemogućili prisustvo advokata i zadržali ih tri i po časa u službenim prostorijama, i sve to bez ikakve potvrde. Ovo pomalo podseća umnogome i na režim Pinočea u Čileu ili generala Videle u Argentini gde su ljudi nestajali bez traga.

Naravno slično je bilo i u fašističkoj Nemačkoj ili u SSSR-u u Staljinovo vreme. Podsećanja radi i tokom velikog protesta u Novom Sadu uhapšen je Goran Ješić zato što je pokušao da odbrani mladića koga su grubo privodila dvojica ljudi u civilu, i tek na insistiranje grupe okupljenih jedan je pokazao policijsku značku, a drugi je i dalje ostao zamaskiran kapuljačom.

Ne tako davno, prilikom protesta ispred gradske kuće u Beogradu, u decembru, privedeno je više od 30, mahom mladih ljudi, i ekspresno su osuđeni. O umešanosti Službe govori da je povređen jedan policajac u civilu koga su greškom pretukle njegove kolege. Da se tajne službe, ali i oni iz javne službe, ponašaju iznad zakona evidentno je i traje decenijama. Najočevidnije je to bilo prilikom četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, novinara Slavka Ćuruvije, u slučaju Jovanjica…

Zvanična BIA mnogo toga krije, a i ostale bezbedonosne službe su bez ikakve kontrole civilnog sektora, kao što je to praksa u demokratskim državama. Tamo se može videti, u brojnim filmovima i serijama da nose oznake, na primer FBI. I oni uniformisani pokazali su da služe režimu, a ne da služe zakonu i građanima.

Tako su besomučno prebijali građane tokom protesta protiv sveopšteg karantina za vreme pandemije. I niko za to nije odgovarao. U istom tom periodu pristalicama SNS-a je dozvoljeno da prave bakljade, a da niko prstom nije mrdnuo da to spreči. Pravo lice policija je pokazala, na primer, u Šapcu, kada se povukla 15 minuta pre kraja blokade mosta i građane ostavila pred naprednjačkim batinašima. A mnogo toga je jasno i kad policija i žandarmerija ništa nije učinila da spreči demoliranje Gradske kuće u Novom Sadu.

I oni koji su takođe plaćeni da se bore protiv kriminala i narušavanja zakona, tužioci, pokazali su svoje dvostruko lice. Nigde ih nema kad treba kazniti počinioce bliske vlastima ili su i sami vlast, ali zato nemilice kažnjavaju studente, protestante, čak sa teškom optužbom da nasrću na ustavni poredak.

To kod Ustava nije samo pitanje onih znalaca prava već i običnih građana, kako to da ni ustavobranitelji, a ni tužioci, nikad ne ustvrdiše da predsednik države gotovo svakodnevno krši Ustav. I kod najnovijeg slučaja, tragične pogibije 14 ljudi i troje teško povređenih, za deset dana javni tužilac ni makac nije učinio prema javnosti.

Tek po svedočenju inženjera Zorana Đajića, koji je najviše razotkrio čitavu rašomonijadu o rušenju nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, videlo se da tužilac ni ne zna ko su izvođači radova. I sve to pod velom tajne, koju izvođači navodno zahtevaju.

A tu se valjaju milijarde evra, jer se veliki poslovi sklapaju mimo javnosti i javnih nabavki, a tek se očekuju mega poslovi sa Ekspom 2027. Kad je tako skrajnuto od zakona i javnosti, onda nije čudo što novac odlazi em u privatne džepove, em u stranku. To je velika tajna, ali ne kao ona velika tajna Desanke Maksimović.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Opozicijo, dozovi se pameti

Nesreća nikada ne dolazi sama

Završena blokada puta u Šapcu

Počela jednočasovna blokada puta u Šapcu