Zaustavljanje uvoza električne struje, koju Srbija, od decembra prošle godine, uvozi na angro i papreno plaća ino-isporučiocima, možda bi mogao da ponudi neki naš mladi Nikola Tesla, ako bi uspeo da napravi uređaj za prikupljanje elektriciteta koji već prilično dugo, a pojačano poslednje dve-tri godine, prosto varniči gotovo sa svakog građanina Srbije.
To se vidi i oseća u kompletnom javnom prostoru, ali i u porodičnim okruženjima. I nije ta pojava vezana samo za neko određeno starosno doba. Razarajući „statički elektricitet“ prosto „sija“ i oko mladih i starijih, a posebno iznad onih koje domaći nosioci vlasti od „milja“ zovu „naše bake i deke“.
Verujte u ovo što govorim, jer sam osećaj za nagomilavanje statičkog elektriciteta „izgradio“ još u drugom razredu gimnazije. Tada me je me je profesor fizike „namestio“ da rukom pridržavam Lajdensku bocu „da se ne prevrne“ dok ju je moj drug „punio“ statičkim elektricitetom.
On je to činio okretanjem točka od ćilibara na koga su bile čvrsto naslonjene dve „elektrode“ napravljene od svilenog materijala, koje su žičanim provodnicima „oslobođene elektrone“ predavale unutrašnjoj aluminijumskoj oblozi staklene boce.
I dok su se elektroni sa „elektroda“ preseljavali u unutrašnjost boce, rastao je elektrostatički napon između njenog unutrašnjeg aluminijumskog zida i moje ruke, sve dok nije postao toliki da „probije“ izolacioni stakleni zid i „preseli“ se u moje telo.
Tog trenutka, koga se i danas živo sećam, učinilo mi se kao da je nešto ekplodiralo u mojoj ruci, koja je nekontrolisano odskočila u stranu, i ja se samo zato što sam klečao na podu nisam prevrnuo.
Svi su mi se smajali iz glasa, a mene su potom mišići leve ruke boleli nedelju dana. Tek mnogo kasnije pročitao sam da su se ljudi susreli sa ovom pojavom još odavno i da je ona opisana i u Bibliji.
Verovatno zbog toga što srpski nosioci vlasti svojim postupcima i sejanjem dezinformacija i straha proizvode naglo raslojavanje u svim sferama društva i generišu veliko trenje između novostvorenih društvenih slojeva, ali i zbog toga što se odvija ubrzano i bahato „selenje“ nacionalnog bogatstva u džepove povlašćenih struktura, građani počinju sve više da „liče“ na Lajdenske boce i da se ponašaju kao one. Sada su u fazi velikog naelektrisanja i sve češće nisu u stanju da svoj „emotivni elektricitet“ uspešno kontrolišu.
Pošto svi građani nisu istih fizičkih i psihičkih kapaciteta, „probijanje ljudskih Lajdenskih boca“ nemaju još uvek veliki stepen jednovremenosti, ali društvena atmosfera i izvan Srbije i u njoj postaje sve napetija, i preti nekontrolabilnom situacijom tokom koje će „građanske prepunjene Lajdenske boce“ gotovo istovremeno i gromoglasno početi da se prazne i sevaju, a bol će obuzeti kompletno društveno tkivo Srbije.
Svaka nova „doskočica“ vladajućih političkih struktura, i njihovo prenemaganje i lagarije biće samo dodatni podsticaj da se ubrza punjenje i istovremeno pražnjenje „građanskih Lajdenskih boca“.
Zato bi, kada bi zaista volele Srbiju kao što javno pričaju, te strukture propustile da izabere novu Vladu Srbije i raspisale nove republičke izbore. I obezbedile da se oni realizuju u demokratskoj atmosferi i u slobodnom medijskom prostoru.
U suprotnom će se „ljudske lajdenske boce“ uskoro jednovremeno isprazniti, i u Srbiji će, po ko zna koji put nakon tog eksplozivnog bljeska, zavladati dug i deprimirajući mrak, tokom koga ćemo svi „vidati rane“. A sada vodeće povlašćene strukture će pokušavati da pokradeno i oteto, a narod bi rekao – prokleto, pokušavati da sakriju po nekim tunguzijama, i da nastave da žive plašeći se, tokom celog preostalog života, svakog šušnja oko sebe.
Autor je inženjer
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.