Logika u srpskom društvu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. ‘da ukinemo zakonsku odredbu o obaveznom izvođenju doktorskih studija svim visokoškolskim ustanovama koje za to nemaju dovoljno naučnih kapaciteta’
   Aha!
   Naravno, kada se na inteligentan nacin postavi pitanje o tome da li neki fakulteti mogu biti u BU, odgovor je jasan! Ima fakulteta kojima nije mesto u okviru BU!
   Naravno, histericni politicki partizani samo vide politicare koji im se ne svidjaju u ovom kontekstu! Problem je sistemski, a ne politicki! Gospodin Cvetkovic je navedenom recenicom sve rekao!

2. Tačka 1 (Srebrenica) i tačka 2 (porodično nasilje) su obrazloženi na nelogičan i nepametan način. Takvo rezonovanje je primer kako ljudi tehničke struke, nesporno dobro obrazovani u svom segmentu, mogu donositi zaključke koji su i netačni, nelogični i apsurdni. Izgleda da inženjeri imaju velike probleme u logičkom zaključivanju jer društvenu zbilju tumače na tehnički način, imam jednog druga koji je izvrstan matematičar i koji mi to stalno tvrdi, tj.da su inženjeri, kao i programeri veoma ograničeni u zaključivanju oko društvenih događaja, ali mu dugo nisam verovao, sada sve više uviđam koilko je u pravu. I moj najbliži srodnik je inženjer i to izvrstan, ne samo u srpskim već i evropskim okvirima, pa i kod njega primećujem takve osobine. Ono za šta g.Cvetković kaže da su logički odvojene stvari (priznanje „genocida“ u Srebrenici i društvene posledice toga) netačno je, upravo je obrnuto, a oko porodičnog nasilja tek su mu stavovi apsurdni, smešni i naivni, ako ništa barem je politički korektan.

   1. Maло то има везе са струком већ са селективним слепилом кога има у свим струкама – фахидиоти су честа појава.
      Господин је иначе своје залагање за поштовање формалности образуовног система упоредио са једним тотално политичким арбитрарним трибуналом који су основали учесници сукоба и тиме показао да му ни логика ни добре намере нису јача страна.
      И да – пресуда је и биће коришћена да се Срби који су највеће жртве геноцида на Балкану прогласе „геноцидним“ у политичке сврхе рушења РС, отимачине Косова и ослобађања западних саучесника у ратним злочинима против мира на Балкану.
      Наши интелектуалци који гурају главу у песак по том питањуи доказују да су слепи код очију и ништа друго.

3. Pa i vama, gosp. Cvetkovicu, logika nije bas najaca stavka. Brkate gospodine, logiku i ideologiju.

   1. Izvinite Viktore, ideologija i politika nisu u ovom clanku nigde pomenute.
      Gde Vi vidite ideoloski ili politicki napad? Dobro, slazem se da u clanku gospodina Cvetkovica ima osvrta na skorasnje dogadjaje, ali na jedan krajnje diskretan nacin. Na kraju krajeva, o tim dogadjajima je vec sudjeno na visem nivou, te se sigurno nikada nece donositi presude na drugorazrednim fakultetima koji nemaju uslove ni za akreditaciju…
      Time se opet vracamo na nejednakost fakulteta u okviru BU, sto i jeste sama srz clanka.

   2. Vama je barem prošao komentar, a što se tiče logike, mene zaprepašćuje i veoma plaši logika koju primenjuje g.Cvetković, po tačkama 1 i 2. Ako tako razmišljaju ljudi koji su profesori po fakultetima onda zbogom logici i zdravom razumu.

   3. Nije mi jasno sta je ovoga autora kvalifikovalo da bude izabran za dopisnika SANU, kad se iz ovoga sto je napusao jasno vidi da ne ume doboko logicno da misli.

      1. Haha! Sima dr Strahota iz Sarajeva! Haha!

4. Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba
   Neće vas grijat k’o što ovo grije;
   Grki su tamo zalogaji hljeba
   Gdje svoga nema i gdje brata nije.

   Od svoje majke k’o će naći bolju?!
   A majka vaša zemlja vam je ova;
   Bacite pogled po kršu i polju,
   Svuda su groblja vaših pradjedova….

   1. Ne zaboravimo stihove Alekse Santica

5. Ne pristajem na ovakva agitovanja i ne pristajem na to da nasa deca i naredna pokolenja nose prefiks-genocidan jer ce takvo breme sigurno nositi iako autor misli suprotno odnosno da takva posledica u lucaju priznanja nije nuzna.
   Takodje, autor nije pomenuo nijednu rec o stradanju Srba a posebno Srpskih zena u Srebrenici, nit pak o stradanju ili progonu Srba iz Hrvatske a ni o nestalim Srbima na Kosovu i ubijanju zbog prodaje organa o cemu je Dik Marti opsezno opisao u svom izvestaju. Stravican masakr se dogodio u Srebrenici i oba naroda su stradala, a deklarativno o tome da li je to bio genocid treba ostaviti da se time bave medjunarodni sudovi za ova pitanja jer agitovanja neukih stranaka nam moze samo naneti stetu.

6. Poštovani g. Cvetkoviću,
   zadovoljstvo je čitati Vaše osvrte i analize visokog obrazovanja u Srbiji. Nekako govorite direktno i neuvijeno, „u brk“. Što danas nije osobina mnogih Vaših kolega profesora. Sudeći po navodima iz ovog teksta, rekao bih da Vi smatrate da se trenutno srpsko visoko obrazovanje ne reformiše, odnosno da se propušta šansa za to? Medjutim, ne bih se složio. Donet je novi Zakon o visokom obrazovanju 2017. godine. Toliko je sistematično i planski sročen da je čak (ili tek) 2018. godine i izmenjen taj novi zakon. Doneo je i neka rešenja koja su napravila popriličnu zbrku u primeni, odnosno koja su neprimenjiva. Potom, taj je zakon ministru, Vladi, odnosno političarima (trenutno se to uglavnom svodi na SNS), dao centralnu ulogu i skoro apsolutnu moć. Sva tela koja su nekada bila koliko-toliko profesionalna, sada su pod kontrolom Vlade. Da li mislite da je to pravi put sistemskog rešavanja problema, da politika odlučuje o univerzitetu i visokom obrazovanju uopšte? Takođe, voleo bih da pročitam Vašu analizu reformi visokog obrazovanja koje se sada itekako sprovode. Primera radi, u toku je formiranje nekakvih akademija od postojećih visokih škola. Neverovatno je kako nema skoro nikakvih analiza toga u javnosti, a prema statističkim podacima, na državnim visokim školama studira više od 30.000 studenata, koje to direktno tangira. Doduše, u tabloidima bliskim vlasti su izlazili neki (uglavnom negativni) tekstovi gde su se akademije pominjale kao genijalno rešenje, ali svakom mislećem čoveku je jasno da su to ili neki obračuni, ili priprema terena i upravo afirmacija ovakvih reformi. Nedostaje prava, dubinska analiza. Koliko sam shvatio, od nekoliko postojećih visokih škola pravi se akademija, pri čemu spojene škole prestaju da postoje. I tako sve državne visoke škole. Nisu jasni kriterijumi spajanja niti način daljeg funkcionisanja takvih konglomerata, sudbina studijskih programa, sudbina upisanih studenata… Neke od tih škola postoje više od pola veka. Po kriterijumu broja studenata, odnosno interesovanju za upis što je, po meni, u ova kapitalistička vremena najbolje merilo vrednosti diplome na tržištu rada (za običnan narod, a za političare i „veziste“ važe neka druga pravila) neke su zaista loše, a neke su bolje od mnogih fakulteta. U svakom slučaju, prema zvaničnoj statistici, državne visoke škole upisuje više dece nego sve privatne univerzitete zajedno. Šta mislite o tome što o sudbini državnih visokoškolskih institucija odlučuju ljudi koji rade na privatnim fakultetima, a politika ih je lansirala na ključna mesta u ministarstvu obrazivanja, pa i u drugim ministarstvima i velikom delu državnog aparata (slučaj dilome ministra policije je do detalaj pokazao kako to funkcioniše)?

   1. Ovaj Privatnik pocetnik je skolski primer botova V Cvetkovica

      1. Stariji kolega, bravo za argument. Mora da ste se dobro namučili tokom studija na Megagigatera trendu, kada ste ovako potkovani.

         1. Malo ste se prevarili. Nisam ni zavrsio fakultet, pa sam sa tako skromnim kapacitetom uocio vase ambicije.

7. Meni je ovaj covek legenda. Od proslog njegovog teksta sam se odusevio, nadam se da cemo imati vise ovakvih ljudi na politickoj sceni da urade nesto ljudsko i covecanski.

8. Profesore, svaki vaš članak je toliko dobar da izaziva oduševljenje, jer savršeno objasnite suštinu i koren problema.Sigurna sam da bi i drugi profesori univerziteta ovako iznosili svoj stav da imaju kvalitet i rezultate koje imate vi. Moja profesorka je sadašnja rektorka i od nje sam očekivala da sačuva dostojanstvo Univerziteta ako već nije u stanju da šire utiče na društvene anomalije, što vi radite u svakom slučaju. Sve čestitke.

9. Od nekoga ko je profesor na univerzitetu ocekivao sam za pocetak da se ne mesa preterano u pravno i istoriju. Znate to mu dodje na isto kao i komisija koja je ocenjivala doktorat Slinise Malog, a niko od clanova komisije se ne bavi tom oblasti. U redu je imati licni stav, ali ako nemate dovoljno znanja kojim bi ga pokrili, ne morate pod svaku cenu sa njim da izlazite u javnost. Takodje, ne verujem da ljudi koji ne zale za svojim zrtvama mogu da razumeju i zale druge. To mu dodje kao da vas boli zub, a neko drugi koga nikad u zivotu nije boleo zub kaze da vas razume i da zna kako vam je, a onda vas pozove da igrate basket. Srebrenica je strasan zlocin, ali ne i genocid. Nema on opravdanja, ali muslimani i danas tamo zive i moze ih od tamo oterati samo ekonomska beda u kojoj zive. Sa druge strane cuvena je Tudjmanova recenica da treba naneti takve udare da Srbi prakticno nestanu. To je genocidna namera koja je sprovedena u delo gospodine profesore! Ni jedan Hrvat iz Hrvatske nije za taj genocid osudjen. Ne opravdavam Srpske zlocine i zlocince, ali je stav da su samo Srbi krivi, a pritom su zrtve koliko i drugi ne prihvatam. To su bili zlocini glupana i budala, a onaj koji takvo nesto ne shvata, tj ne shvata da su nas u medjuvremenu izmedju dve vojne akcije opljackali nasi veliki i zasluzni i da cemo zato nestati je sve samo ne intelektualac.