Lokalne priče ostaju potpuno van fokusa i bez pažnje koju zaslužuju

Zatrpane bizarnim mamcima za klikove ili velikim dnevno političkim temama, ove lokalne priče ostaju potpuno van fokusa i bez paženje koju zaslužuju. Zbog toga smo u saradnji sa dnevnim listom Danas i pokrenuli kolumnu Naš grad, a u njenom prvom izdanju u 2019. godini podsećamo na nekoliko “malih”, a bitnih priča iz prošle godine.

Prethodnu godinu počeli smo tekstom o problemima Pančevačkog mosta, koji uprkos tome što ga dnevno koristi preko 100.000 automobila, autobusa, kamiona i vozova, predstavlja crnu tačku grada. Asfalt i trotoar su prepuni rupa, kao i ograde sa strane. Izgled nosećih stubova budi strah u svakom ko se u njih zagleda. Most i danas deluje kao da bi mogao da se sruši svakog dana pod težinom stotina hiljada vozila koji u punoj brzini prelaze preko njegovih mnogobrojnih rupa i useka.

U martu nas je sačekala vest o gašenju dečjih biblioteka „Čika Jova Zmaj“ i „Neven“. Kolika je potreba za njima govori najbolje to da dečja odeljenja Biblioteke grada Beograda imaju oko 15.500 članova, bogate fondove koje čini preko 60.000 naslova, kao i veliki broj kulturnih i vaspitnih aktivnosti. Umesto što se zatvaraju, bilo bi očekivano da se u ove prostore ulaže i da se oni unapređuju kako bi bili među najlepšim javnim prostorima u gradu, u kom sve porodice mogu provoditi vreme.

Dušan Čavić je iz prve ruke, odlazeći na sastanke mesnog odbora, izveštavao o konkretnim lokalnim potezima Srpske napredne stranke u bloku 70. Aktivnosti naprednjaka se protežu od postavke led rasvete, PP aparata i PVC stolarija na ulazima zgrada u zavisnosti od partijske pripadnosti predsednika kućnih saveta, do činjenice da je preko partije moguće zakazati, naravno uz člansku kartu, i pregled u lokalnom domu zdravlja.

Koliko je Beograd proteklih godina, kao i Srbija u celini, pogođen nestajanjem šuma? Posledice se prvenstveno odražavaju na kvalitet vazduha, koji postaje sve zagađeniji, ali i na nivo buke i izloženost vetru. Niz nadležnih institucija ne pruža dovoljnu i ozbiljnu protivtežu klimatskim promenama, požarima i štetočinama, te građevinskim investitorima. Svega 11 procenata teritorije Beograda pokriveno je šumom, a javne zelene površine prostiru se na svega 2,83 posto.

Nije lako pisati o pozitivnim dešavanjima u kulturi, ali ipak, Kulturni centar Magacin zaslužuje sve pohvale. Uprkos tome što su vlasti nekoliko puta pokušavale da ga zatvore, ovaj prostor u Kraljevića Marka je opstajao i postajao jedan od najdinamičnijih i najznačajnijih prostora savremenog umetničkog stvaralaštva grada Beograda. Po principima zajedničkog rada i deljenja prostora u njemu je dom našao veliki broj organizacija koje se bave kulturom.

U kolumni Naš grad u prethodnoj godini, pisali smo i o planovima za gradnju na zaštićenim prirodnim dobrima, o protestima, mogućnostima otvaranja novih vrtića, biciklističkim i saobraćajnim problemima, otimanju javnih dobara širom grada, aktivnostima SNS-ovih botovskih stranica, ambroziji, potencijalu podzemnih voda za grejanje, izbacivanju ljudi na ulicu usled dugovanja i izvršiteljskih mahinacija, bezbednosti na radnom mestu i pogibijama radnika ili o uređivanju komšiluka u blokovima… Ukoliko želite da u kolumni Naš grad, podelite neku vašu komšijsku, studentsku, stručnu ili sindikalnu priču, pišite nam na [email protected].

Čiji grad?