Loš politički tetrapak

Reč je o predavanju koje je trebalo da bude održano 26. septembra na Generalnoj skupštini Konferencije evropskih komisija za pravdu i mir Rimokatoličke crkve, koja je održana u Beogradu. Kako se nezvanično saznaje, organizatori su upozoreni da je predavač neprihvatljiv zbog „antisrpskih stavova“. Upozorenje je, opet nezvanično, došlo iz vrha SPC, uz neformalnu podršku predstavnika vlasti. Ako je to zaista stav SPC, on je neshvatljiv, ali i prepoznatljiv kao stav dela jerarhije u SPC i njene intelektualne „elite“, koji se ne prvi put pojavljuje u ulozi arbitra u istoriografiji, pa i cenzora. A pažljivi čitalac teksta – posebno onaj ko poznaje bogato naučno delo dr Latinke Perović – neće naći ništa ne-srpsko ili antisrpsko. Ocena je, dakle, politička, partijska i uistinu primitivna. Pregnantno, s akribijom koja karakteriše naučnika, dr Perović uspeva da kaže ono bitno iz nikada dovoljno prevladane prošlosti, decenijama u senci mita i pogubne mitomanije.

Cenzori zaista imaju problema s činjenicama. Uostalom, nije dr Perović jedini istoričar koji vidi da Srbija „i u toku dva veka nije uspela da institucionalizuje državni okvir“. Tu smo gde smo, i valjda je i bez knjiga jasno gde smo, i jedva da treba o tome sporiti. Da nisu neki I. Ruvarac, te M. Popović knjigom „Vidovdan i časni krst“, uz recimo Mišela Obena, sve rekli o kosovskom mitu, još bi bilo mesta polemici. Ovoga puta neki krugovi u SPC i oko nje nude politikanske magle u lošem političkom tetrapaku. To su oni isti krugovi koji ustavnog poglavara naše države optužuju za veleizdaju. Ukinuti pravo dr Perović da govori – a ona nudi mogućnost drugačijeg viđenja – znak je koji opominje. Taj dah zlog vetra koji duva oko SPC, govori da nikolajevsko-atanasijevski govor mržnje protiv evropskih vrednosti ne prestaje. Gonili su ljuto Dositeja, a ni danas ne praštaju Đuri Jakšiću čiju bistu lome i bacaju na smetlište. I koga sve nisu, ali ni mrak ni mrakobesije nisu večiti. Šteta je što smo zaboravili divnu reč iz našeg starog jezika – mrakobesije. Ona je semantički najmanje dvostruko bogatija od novolatinske reči opskurantizam koja se danas koristi. Smisao novolatinske reči svodi se samo na mrak, a naša stara reč jasno kaže da u tom mraku obitavaju besovi – đavoli. Bilo kako bilo, ovo je zaista ružno i mračno.