Ludilo istorije nije očišćeno 1Foto: Koraks

Poslednjih desetak dana Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu kao i čitav region, pa i diplomate u Briselu i neke članice EU, uzdrmala je vest o postojanju jednog ili više nezvaničnih dokumenata (non-paper-a) u vezi sa predlogom, navodno slovenačkog premijera Janeza Janše, o prekrajanju granica na Balkanu.

Prema izvorima, Janša je taj dokument poslao predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu sa nezvaničnim naslovom “ Zapadni Balkan – put napred“.

Informaciju su prvi objavili na bosanskom portalu politicki.ba, a onda je novinarska oluja krenula po čitavom Balkanu, pa i po briselskim medijima.

Bez obzira ko je taj, koji razmišlja skoro tri decenije posle završetka krvavog rata na ovim prostorima o ponovnom prekrajanju granica, trebalo bi mu biti jasno da je tako nešto paljenje fitilja na buretu baruta.

Slovenačka vlada je taj non-pejper isprva poricala, da bi u parlamentu Slovenije nekoliko dana kasnije predstavila neki non-pejper čiji autori bi trebalo da budu Hrvati a koji bi podržali i Bugarska, Grčka, Kipar, Mađarska i Slovenija.

Ministar spoljnih poslova Logar pročitao je tekst tog dokumenta u kome se svi zalažu za što skoriji prijem Bosne i Hercegovine u Uniju, i u njemu nema ništa sporno, da bi već sutradan slovenački portal necenzurirano.si objavio faksimile sasvim drugačijeg i nimalo naivnog dokumenta, koji je prema njihovim informacijama baš Janša otposlao u kabinet Šarla Mišela u februaru.

(Ne)postojeći dokument?

Ludilo istorije nije očišćeno 2
Logo

U Sarajevu su se upalila crvena svetla. Tu informaciju ubrzo su povezali sa govorom slovenačkog predsednika Boruta Pahora povodom njegove zvanične posete Sarajevu, kada je, između ostalog, izjavio kako „neki krugovi u EU smatraju da je potrebno završiti proces raspada Jugoslavije i tek onda primiti Zapadni Balkan u EU“.

Pahor je ubrzo sazvao konferenciju za štampu i odlučno naglasio slovenačku i svoju ličnu orijentaciju ka što bržem približavanju jedinstvene i sveobuhvatne Bosne i Hercegovine članstvu EU.

Ujedno je pozvao predsednika vlade Janšu da javno objasni svoje stavove. Slovenački premijer, naime, ni do danas nije demantovao navode medija iz pola Evrope. Ali je zato telefonom pozvao člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića i uveravao ga da podržava integritet BiH i da famozni non-pejper ne postoji.

Možda bi se strasti i smirile da istog dana agencija AFP nije objavila izjavu albanskog premijera Edija Rame koji je ustvrdio da je spornu mapu prekrajanja granica video pre nego što ju je pokazao slovenačkom kolegi Janši. „Razgovarali smo pre izvesnog vremena. Takođe sam video ovaj dokument koji je izašao. Nemam komentar“, rekao je Rama.

Niko neće da prizna autorstvo dokumenta, a brojni mediji pripisuju ga čak i mađarskom predsedniku Viktoru Orbanu i njegovom prijatelju, inače komesaru za proširenje EU Oliveru Varheljiju. Janšu navode više kao „poštara“ prema Briselu.

Iz diplomatija većine evropskih zemalja stižu negativne reakcije. Zanimljiva je i činjenica da u Briselu, u kabinetu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela kažu da prijem tog teksta „ne mogu ni potvrditi , ni negirati“.

Pošto se radi o nezvaničnom dokumentu, to je i razumljivo. Naime, non-pejper u međunarodnim odnosima je predloženi sporazum ili pregovarački tekst koji se neformalno distribuira među delegacijama radi rasprave.

Nema identifikovanog izvora ni naslova ili pripisivanja autorstva. Zbog toga ga zvanična EU ne komentariše, ali pouzdani izvori u Briselu tvrde da su o sadržaju tog papira veoma suzdržani.

Dokument koji očigledno postoji, predlaže: ujedinjenje Kosova i Albanije, ujedinjenje velikog dela Republike Srpske sa Srbijom, pripajanje Hrvatskoj pretežno hrvatskih kantona u BiH (prema modelu Južnog Tirola), a ostali Bošnjaci dobili bi „nezavisnu funkcionalnu državu. Na referendumu bi mogli da se izjasne za članstvo u EU ili protiv njega, poput Turske“, piše u tom dokumentu. Baš revolucionarni planovi!

Stare ideje o razmeni teritorija

Ovom prilikom dobro je da se prisetimo ne tako stare ideje o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, koju su navodno podržavali kako predsednik Vučić, tako u Prištini tadašnji predsednik Tači.

Najsnažnija podrška predlogu za teritorijalnu razmenu tada je dobijena među republikancima u Sjedinjenim Državama.

Savetnik tadašnjeg predsednika Trampa za nacionalnu bezbednost Džon Bolton u avgustu 2018. rekao je da se SAD neće protiviti mogućoj razmeni teritorija ako bi Beograd i Priština odlučili da to učine zajedno.

Takođe je zanimljivo primetiti da je prvi zvanični predlog za razmenu teritorija došao iz američkog Kongresa.

U februaru 2017. godine kongresmen Dejna Rorabaher napisao je pismo tadašnjem predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.

U njemu je savetovao Nikolića da ne ulazi u sporove sa Kosovom oko suvereniteta u pojedinim delovima Kosova, već da je bolje da razmenjuje sa Kosovom teritorije gde je većina stanovništva srpsko ili albansko.

Sadašnja administracija ima očigledno drugačiji pristup. Na pitanje slovenačkog portala 24ur.com povodom non-pejpera, američka ambasada u Ljubljani odgovorila je da SAD podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH, sadržanom u Dejtonskom mirovnom sporazumu.

„I dalje smo posvećeni zajedničkom cilju demokratske, inkluzivne i prosperitetne Bosne i Hercegovine na putu ka evroatlantskim integracijama. “ Naglasili su da snažno podržavaju sve zemlje Zapadnog Balkana koje traže članstvo u evroatlantskim organizacijama.

„Uvereni smo da budućnost Zapadnog Balkana leži u EU. Proces proširenja promoviše dugoročni mir, stabilnost i prosperitet u čitavom regionu“, zaključili su.

Povodom posete ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića Moskvi, na temu prekrajanja granica javio se i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Dokument je označio kao neprihvatljive i vrlo štetne provokacije. „Razgovori o Velikoj Albaniji nisu ništa novo.

Uvek smo pozivali naše EU i NATO partnere da odbace takve planove i ne dozvole širenje takve retorike „, rekao je Lavrov. „To je vrlo opasna igra. Rezolucija UN 1244 i dalje postoji i nikada nije ukinuta.

Odgovorni političari, posebno šefovi vlada evropskih zemalja, nemaju pravo da iznose ideje koje podrivaju sam koncept utvrđen u Rezoluciji 1244. „Podsetio je da Rezolucija poštuje suverenitet Srbije i da status Kosova treba naći u pregovorima Beograda i Prištine. „Kao što je predsednik Putin rekao, podržaćemo svako rešenje koje odgovara Srbiji“, rekao je Lavrov.

Protiv osnovnih evropskih principa

Težnja za etnički čistim državama je dovela i do rata u bivšoj Jugoslaviji. Oni koji su želeli Veliku Srbiju i Veliku Hrvatsku i koji su na salvetama crtali mape i razgraničenja, prouzrokovali su oko 140.000 mrtvih, hiljade nestalih i više od milion ljudi moralo je da napusti svoje domove. Da li nam stvarno treba takav déjà vu ?!?!

Evropska unija, odnosno njen prethodnik Evropska zajednica za ugalj i čelik, nastala je posle Drugog svetskog rata upravo zbog toga da se taj rat ne ponovi i da svi ljudi opet žive složno.

U Evropi nema države koja bi bila etnički čista. Jedno od glavnih dostignuća EU je upravo činjenica da među vekovnim neprijateljima Nemcima i Francuzima nema više neprijateljstva.

Naprotiv, ove dve države svojom dobrom saradnjom pokreću Evropu! Njihove manjine odlično su integrisane u život sredina u kojima žive. Evropska unija, koja ima veoma izmešanu etničku kartu svojih stanovnika kao i državljana, veoma drži do ravnopravnosti svih građana.

Isto je i u Sjedinjenim Državama, gde je već iz prošlog stoleća poznata politika „melting pota“, takozvanog topljenja različitih kultura i nacija.

Zbog toga je ljudima u razvijenom svetu potpuno nejasno isticanje života u etničko čistim sredinama, kao što im nisu jasni ni etnički i verski ratovi na Balkanu.

Očigledno Istočna kao ni Južna Evropa (bez obzira da li su te države već punopravni članovi EU ili su još na čekanju) nisu još očišćene od tog ludila iz naše istorije. Da jesu, ne bismo imali tvorce takvih ne-papira kao što je ovaj.

Autorka je politička analitičarka i novinarka iz Ljubljane

Ovaj tekst možete pročitati na sajtu Medija centra Beograd.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari