Lupus in fabula (svaka sličnost sa životinjama u prirodnom staništu je namerna)

Lutao je po šumama okolo Ježevice, razmišljajući šta da čini. Čuo je za poluostrvo na zapadu, preko velike slane bare, gde se takvima ko što je on pruža prilika da stanu na veliki kameni greben i ponovo zavijaju.

Beše tako godinu dana, ali vreme brzo prolazi. Vrati se suri vuk u svoju daleku šumu. Oseti da vetar sada duva sa istoka. Međutim, njegove jazbine nema.

Seti se suri vuk vuka sa Zapadne Morave, koji je imao malu, ali ušuškanu jazbinu. Obećao je da će u nju ući, da neće plaćati kiriju, ali da će je zato održavati.

Još su se dogovorili da vuk sa Zapadne Morave okupi čopor onih koji su otpali iz čopora s leve i desne obale, pa da se na proleće spreme za lov na stada ovaca, koji će suri vuk da predvodi.

Ali suri vuk nije čistio svoju jazbinu. Nije išao da lovi ovce, nego je čekao da jazbinu za koju je pomislio da je njegova drugi čisti i drugi mu donosi sveže ovčije meso pred rupu, a da se on, tek ponekad, propne na zadnje noge pa zavija.

Videli su to i drugi vukovi iz čopora, pa krenuše za vukom sa Zapadne Morave.

Kada je to čuo, suri vuk iz Ježevice optuži ovog drugog koji mu je ustupio jazbinu da muti vodu sa potoka sa kojeg pije. Pa na sebe navuče jagnjeću kožu koja mu je ostala od ručka i zajedno sa onima koji su mu spavali pored šapa optuži onog koji mu je dao jazbinu da namerno zadnjim nogama kopa rupe odmah ispod izvora.

Dva naša vuka na megdan će u oktobru. Sve do tada, režaće jedan na drugog i oštriti zube. Dok vukovi oštre zube, oni koji bi krenuli za njima raštrkaće se i povući u šume, jer dolazi zima, a njih nema ko da povede.

* Svaka sličnost sa životinjama u prirodnom staništu je namerna

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.