Lutovac je, znamo, u Đilasovom džepu

Tri meseca čekamo da Ministarstvo legitimiše legalno izabrano rukovodstvo DS-a na direktnim demokratskim izborima. Imali smo razumevanje za promenu vlasti, koja, uzgred rečeno, nije mogla da se formira šest meseci, i pored jasne situacije da u Skupštini nema opozicije.

Po zahtevu Ministarstva podneli smo dve dopune, u dva meseca, i jedno izjašnjavanje na primedbe Zorana Lutovca, koji u ovom postupku uopšte ne učestvuje, niti treba bilo šta da se pita, jer nije stranka u ovoj stvari. A sada, evo, imamo još jedno izjašnjavanje na inicijativu opet Lutovca.

Zakon smo ispoštovali do najmanje sitnice, a sadašnja ministarka, koja je svojevremeno vodila konvencije DS-a u Kraljevu, ili se sveti DS-u, jer joj, za razliku od SNS-a, nije otvorila sadašnju političku karijeru, ili sluša bespogovorno Aleksandra Vučića, koji nas mimo zakona mrcvari, jer je rat protiv Demokratske stranke objavio još pre osam godina, i kome je svaka druga reč i dan danas, posle dva mandata vlasti:“Za sve su krivi žuti lopovi“.

Da se razumemo: ne upisuje se Branislav Lečić u nekakav registar, ja sam svoje ime već odavno zabeležio u svesti građana i moje branše. Nikakva druga lična karta meni ne treba.

Ovde nije tema Branislav Lečić, nego odnos prema DS-u. Poštovali je ili ne poštovali, mrzeli je, ili voleli, Demokratska stranka je osvojila i promovisala demokratiju u ovoj zemlji.

Ona je bila i danas je tvorac višepartijskog sistema. I seme iz koga su se rodile druge demokratske stranke. Pluralizam političkog života je krenuo od osnivača DS-a, da vas podsetim, intelektualaca i umetnika.

I bez obzira na opravdano razočaranje jednog dela njenih glasača i na njene političke promašaje, DS je nacionalna institucija ove države.

Ovo je sto prva godina njenog postojanja i trideset prva godina od obnavljanja.

To je jedina demokratska stranka u kojoj je Statut jači od predsednika, u kojoj se poštuju demokratski principi i čuva demokratija, i, najzad, ne zaboravite, stranka koja je dala najveću žrtvu – svoga predsednika i tadašnjeg premijera, za slobodnu i modernu Srbiju.

Danas je ona sramno i podmuklo napadnuta kao plen, i opozicije i vlasti.

Demokrate su pre četiri meseca, zgrožene činjenicom da njen tadašnji predsednik Zoran Lutovac može pasti tako nisko i prodati stranku drugoj političkoj organizaciji, izdati saborce, osnivače stranke, stare članove koji su život proveli u stranci, sve demokrate i glasače DS-a u Srbiji, odlučile da oteto vrate.

Na izborima biraju novo rukovodstvo i spasavaju stranku od prodaje, izdaje i beskrupuloznog Lutovčevog foliranja, jer je DS predata na milost i nemilost drugoj partiji i drugom lideru, od koga Lutovac dobija platu.

Prodao je sve nas zajedno. I stavio nas u tuđi džep. Time je izdao slobodarski duh DS-a, njenu politiku i program u kome stranka ne pripada nikome do samo njenim članovima, i, naravno, glasačima.

Moje poštovanje države i zakona ne reklamira me kao normalnog čoveka i patriotu, nego u zarobljenoj državi kao gubitnika.

Jer se kompletna politička stvarnost u Srbiji pretvorila u interes, gde politička misao ne može da se čuje. Čuje se samo buka obračuna i ličnih animoziteta.

Kada neko i izvan političkih partija progovori, kao što je to akademik Vladimir Kostić, ili vladika dizeldorfski Grigorije, doživi salvu napada i uvreda, i od političara i od ostrašćenih političkih navijača, botove da i ne pominjem.

Gde smo to mi kao društvo dospeli?

Nema ni normalnih razgovora, ni razmene mišljenja, ni ozbiljne polemike. Sve se svelo na ukidanje prava na slobodno mišljenje, jer ćeš odmah biti napadnut u medijima, koji su, takođe, saučesnici ove impotentne podele.

Čast izuzecima.

Aleksandar Vučić ne samo da je zarobio državu, njene institucije, nego zarobljava i život. On sam bira svog političkog protivnika i medijski ratuje protiv njega.

I sam i sa svojim trabantima. A instituciju Skupštine, koja bi trebalo da bude mesto sučeljavanja najozbiljnijih političkih razmišljanja, pretvara u još jedan propagandni servis isijavanja mržnje.

Ova politička igra je u punom zamahu i dovodi u klopku celo društvo.

Možete nam ukinuti legitimitet, ali to je siguran znak da nećete poštovati ni glasove na izborima koji slede, kada ne poštujete ni izbore u DS-u.

I da malo razjasnimo ovu političku klopku.

Dva medijska bloka, jedan Vučićev, a drugi Đilasov, naizgled sviraju različitu muziku, ali je tonalitet isti.

To je, da se ne lažemo, isti muzički žanr – „Ja tebi lopove, ti meni pederu, a biznis ide“.

Sitno srpsko kolo se igra i dalje. Ko se u kolo uhvatio, igra, ko nije, neka gleda. Crno-bela igra.

Da ste bar partizanovci pa da navijam za vas. Evo, na primer, da je DS upisan, odmah postaje saradnik „crne strane“. Šta smo mi? Mi smo „Vučićev projekat“?

Druga solucija – DS nije upisan, ko je, onda, „Vučićev projekat“?

Ako njemu odgovara postojeće stanje, a Lutovac je, znamo, u Đilasovom džepu, čiji je, onda, ovo dil? Čija je, onda, ovo politička kreacija? Zar demokrate ne bi imale pravo da misle? Čekaj, zašto Vučiću odgovara Đilas? Čekaj, zašto ga on sam i cela Skupština, i čitava medijska mašinerija „naduvavaju“ u lidera opozicije, a, realno, on to nije?

Pre bismo mogli da kažemo da Đilas razjedinjuje nego što objedinjuje. Da li je on realna opasnost za Vučića? Nije. Zato što bi za njega manje ljudi glasalo, nego što je potrebno za Vučićevo obaranje. I Vučić to zna. A zna to i Đilas.

Zato mi iz DS-a, kao politički upućeni i iskusni ljudi, i možemo o tome tako da sudimo. Zato DS i poštuje zakon i bori se za stvaranje sistema da iz ove klopke izađemo.

DS neće biti ni uništen ni marginalizovan. Niko, ni u vlasti, ni u opoziciji, ne može da uništi politiku koju DS predstavlja. Taj san današnjih političkih aktera da se DS pokori, ili regrutuje pod bilo koje skute, nemoguća je misija. Zato što je politika DS-a više nego ikada potrebna Srbiji.

Jer, demokrate su i patriote i demokrate. Mi nikada od svog nastanka nismo bili u pozadini. U ratovima za otadžbinu i borbi za modernu Srbiju uvek smo bili u prvim redovima. Tako će biti i sada.

Obilazićemo Srbiju i mobilisati narod da masovno izađe na izbore i da srušimo ovaj režim, koji nas je pretvorio u slabiće, nemoćne pred izazovima vremena u kojem živimo.

Ko ste, bre, vi, koji zarobljavate slobodarski duh ove nacije? Ko ste vi da nas ovako beskrupulozno lažete i zavodite? Ako ste uzurpirali državu, niste nam posisali pamet i iščupali srce.

Imamo i jedno i drugo. Sva vaša vlast i uzurpirane institucije, svi vaši kriminalci, ne mogu nas zaustaviti da vas sve zajedno pošaljemo u istoriju.

Ako nema poštovanja za jednog predsednika SANU, koji predstavlja najumnije glave ove zemlje, ako nema poštovanja za stav i promišljanje jedne od najumnijih glava SPC, i inicijatora njene reforme, kako ja mogu očekivati da se bilo šta što izgovaram ili radim poštuje ili bar čuje?

Možete da se ne slažete sa akademikom Kostićem, sa vladikom Grigorijem, ali ne možete da ih sprečite da promišljaju slobodno o svojoj državi i svom narodu.

Sram vas bilo za taj primitivizam.

Šta, po vama, treba da radimo? Da svi ćutimo i priklanjamo se samo sili vlasti ili sili novca, a one obično idu zajedno? Zabrana promišljanja je zabrana mišljenja, a to je uvod u ropstvo ili bekstvo.

Dosta je proterivanja građana iz ove zemlje! Nije nama problem nedovoljan natalitet, ni veliki mortalitet, nego uništavanje nade u bilo kakvu normalnost i budućnost ove zemlje.

Za izlazak iz patološke psihodrame i gramzivih ambicija za pokoravanjem života u ovoj zemlji treba nam mnogo hrabrih i mislećih glava. Oslobođenje je naš zadatak.

Ali prvi korak je da svako od nas oslobodi sebe, onda ima šanse da se oslobodimo svi. Iz ove političke, medijske, egzistencijalne klopke.

Aleksandre Vučiću, pošto si pokorio državu i sve u njoj, ili gotovo sve, da te pitam: u čemu je to Srbija moderna, da li se radi na evoluciji našeg društva?

Da li se radi na dostupnosti obrazovanja, popravljanja njegovog kvaliteta, afirmaciji slobodnih udruživanja u sferi ideja ili kapitala, u davanju šanse običnom čoveku da pronađe i sebe i sopstveni život u sopstvenoj zemlji, ili mu je ova zemlja samo malo veća tamnica iz koje može da ode, ali samo u jednom pravcu?

Gde je to vrednosni sistem modernog društva a da je izvan tvoje lične priče? Gde je ono što u društvu stvaramo da bismo iznedrili najbolje? Da li ti misliš da to „najbolje“ određuje naprednjačka članska knjižica? Šta je sa onima izvan tvoje partijske države?

Naš duhovni društveni pad i ogleda se u tome što ništa ne poštujemo i ne vrednujemo.

Vlast stvara mržnju već godinama, jer time ubija solidarnost, svi postajemo instrument njene volje, sebične ovce za šišanje i klanje – po potrebi.

Zadovoljavamo se malim i opšta korupcija postaje kodeks ponašanja i očekivanja. Kad neko dođe na vlast, odmah misli da sve od njega počinje – „sve što je neko pre mene napravio nema vrednost“, oholost našeg duha sabrana je u kratkoj rečenici:“A sada ja“.

To rade primitivna društva u kojima je autoritet pojedinca jači od kolektivne svesti, jer nema evolucije, sećanja, jer da bi prevazišao prošlost, moraš je poznavati. Nema napretka ili je on minimalan.

Propuštaju se sve šanse društva iz razloga egoizma i pohlepe onih na vlasti koji uvek pronađu pokorne, gramzive da im služe ili se okoriste.

Od takvih ljudi i takvog ponašanja možemo se odbraniti samo jakim i na pravu zasnovanim demokratskim sistemom, gde se te pojave brzo sankcionišu, kao postizborno ponašanje Trampa u Americi. Demokratija mora da se zida i neprekidno brani.

Neće oni da upišu DS jer DS može da bude magnet za opozicione stranke i istaknute pojedince. I može da im se politika otme kontroli i pobegne iz ove sadašnje političke kreacije.

Jednostavno rečeno: plaše nas se. I zato je naš zahtev prema ovoj vlasti, zahtev koji može da okupi sve opozicione stranke i ukine bilo kakve razlike: bespogovorno oslobađanje svih medija.

To je uslov svih uslova za bilo kakve razgovore sa ovim režimom, sa ili bez posrednika iz EU.

Oslobađanje medija i povratak njihovoj funkciji da nepristrasno i istinito informišu javnost, a ne da zastupaju poziciju ili opoziciju. To je imperativ za normalizaciju društvenog i političkog života u Srbiji. To je uslov i za učestvovanje na izborima. Bez slobodnih medija učestvovanje na izborima je suicid.

Obavestićemo institucije Evrope i sveta, međunarodne organizacije, i srodne socijaldemokratske partije, šta ovaj režim radi Demokratskoj stranci. Da nas neupisivanjem sprečava da politički delujemo.

E, sad nas odmah upišite, ako ste država, i ako poštujete zakon.

Autor je glumac i demokrata