Stranka koja u svojim redovima ima Veljka Belivuka iz Ritopeka, Simu iz Grocke, Jutku iz Brusa, stranka koja u svojim redovima ima one koji prete da će političkim protivnicima čupati grkljane i vaditi srca, ne mora da brine da li će uskoro imati kvorum za glavni odbor u Zabeli.
Danas, videvši ko je sve u redovima ovog klana, niko nema dilemu da li je reč o političkoj stranci ili mafijaškoj organizaciji.
Svirepo ubistvo Olivera Ivanovića nas podseća da se uz plejadu ovih gore pomenutih likova u redovima napredne mafijaške organizacije nalaze i za sada nepoznati izvođači radova iz Kosovske Mitrovice.
Malo je trebalo ovoj mafijaškoj organizaciji da se vrati na stari put koji je trasirao onaj koji se napio od sreće kada je ubijen Zoran Đinđić, koja je za predsednika Srbije kandidovala onog koji je to ubistvo najavio sa govornice na mitingu pred više hiljada ljudi.
„Kad-tad osvetiću se Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje Dnevni telegraf!“, odjeknule su reči tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića pre nego su zapraštali hici u Svetogorskoj kojima je usmrćen vlasnik ovih dnevnih novina na Uskrs 1999. godine.
I tako smo došli do masakra u Ritopeku. Nekada su se u vreme Otomanske imperije u porobljenoj Srbiji sekle glave viđenijih i buni sklonih Srba i slale u Stambol, ili nabijale na kolje iznad beogradske Stambol kapije.
U vreme kada je Miloš Obrenović učvršćivao vlast, šetale su po Srbiji torbe sa odsečenim glavama.
Kad bi se izdao nalog da se likvidira neki odmetnik, ili neko ko je ozbiljno ugrožavao Miloševo samovlašće i njegove aspiracije da osigura nasleđivanje prestola za svoje potomke, najefikasniji način da se dokaže da je zadatak uspešno izvršen je bio da se dotična osoba ubije, da mu se glava odseče, stavi u torbu i donese nalogodavcu.
Karađorđeva glava poslata je sultanu u Stambol u zobnici, platnenoj torbi za hranjenje konja.
Sa napretkom tehnologije, napredovao je i način isporuke odsečenih glava, tako da je zobnica danas zamenjena Skaj aplikacijom. Na primeru jednog ministra to bi se kazalo preobražaj od Skojevca Julina do tetkinog Skajevca.
Sada kada je jasno da se tetka iz Kanade zove Velja Nevolja, postavlja se jedno logično pitanje: Može li se sa mafijom pregovarati oko bilo čega, a posebno oko izbornih uslova.
Naročito kada mafija planira da penzionerima neposredno pre održavanja izbora uruči vaučere u iznosu od 20.000 dinara. Da li iko zna da je mafija negde gde je na vlasti, kao u nekim državama Latinske Amerike, mirno predala vlast i otišla u zatvor.
Na delovanje kriminalnih klanova u Srbiji, na njihovo angažovanje u suzbijanju građanskih protesta, na kidnapovanje kandidata za odbornike i zastrašivanje birača, na kreiranje atmosfere nasilja i straha tokom izbornih procesa u Srbiji, Demokratska stranka je ukazivala već više godina.
Pošto se od preterane upotrebe rasparala fantomka iz Hercegovačke, konačno je svima jasno ko se kao šef mafije krije iza te fantomke i kompletnih idiota iz Savamale i kolika je opasnost po opstanak države od „AVačkog klana“ i njegovog vođe. Sasvim je jasno da su pregovori sa mafijom oko izbornih uslova nemoguća misija.
Još je jasnije šta je šef „AVačkog klana“ mislio lansirajući krilaticu predaja nije opcija. Jasno je da stranka koja u svojim redovima ima Velju Nevolju, Simu iz Grocke i izvođače radova iz Kosovske Mitrovice, misli na mirnu predaju vlasti na izborima. Ali i za šefa napredne mafijaške organizacije i za Srbiju je najbolje da predaja ipak postane njihova opcija.
Za sve je najbolje da šef mafije vlast preda narodu a sebe u nadležnost pravosudnih institucija Republike Srbije kako bismo izbegli mučne scene hapšenja još jednog predsednika Srbije. Izbor je na šefu mafije. Naše je da budemo spremni šta god da odluči.
Autor je nekadašnji član Otpora i sadašnji član Glavnog odbora Demokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.