Magija kao lek

Tokom aktuelne propasti zamenili su ih lekari. Očekivano je da lekari, na osnovu važećih naučnih činjenica i prihvaćene doktrine pomažu ljudima da shvate šta se događa u njihovom telesnom sistemu i na koji način da koriste priznata medicinska sredstva i prirodne potencijale organizma, kako bi ozdravili.

Neobično je, što su neki od njih, prenebregli nauku, i sve što su godinama učili pa i sami istraživali, zarad senzacionalizma, egzibicionizma i želje za jeftinom slavom. Profesor Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta, doktor Branimir Nestorović, vinuo se ka medijskoj slavi čuvenom izjavom da je „Covid 19 najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“.

Od posledica zaraze tim virusom umrlo je preko osam miliona ljudi u svetu i još uvek umiru. Zbog takve izjave i agresivnih nastupa drugih lekara iz grupe antivaksera u Srbiji nije vakcinisano ni 50 procenata odraslog stanovništva a broj umrlih i obolelih u odnosu na ukupan broj stanovnika je u svetskom vrhu. Lekari su zanemarili osnovni postulat, koji su učili na početku studija, da je najvažnije da svojim postupcima ne naškode pacijentu (primum non nocere).

Zanemario je i ginekolog Antonijević činjenicu da homoseksualnost nije poremećaj, a još manje bolest, proglašavajući javno ovu populaciju bolesnicima koji treba da se leče. U međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti (MKB 10) koja je trenutno na snazi, i predstavlja glavnu klasifikaciju u oblasti zdravlja, ne postoji oznaka za homoseksualnost.

Iako je njena primena obavezna za sve članice Svetske zdravstvene organizacije, što znači i za Srbiju, to pomenutom lekaru ne znači ništa. On je sebi dozvolio da osobe drugačije seksualne orijentacije, proglasi bolesnima.

NJegovi javno izneti stavovi mogu da utiču na mnoge homofobe, ostrašćene i paranoične ljude, da učvrste svoje poremećeno mišljenje i usmere nagomilanu agresiju i bes prema onima koji su se deklarisali da imaju drugačiju orijentaciju od većine. „Ako je doktor rekao da su bolesnici, onda je to nesumnjivo tako“ razmišljaće oni. Doktor nije želeo da razmišlja o uticaju sopstvenih reči, na druge, u kontekstu profesije kojom se bavi.

On, kao i druge njegove kolege, profesionalnu i ličnu čast podredili su prikrivenim ličnim porivima, da u društvenom haosu obezbede sebi afirmaciju velikih razmera. Postali su poznati lažući i konstruišući sopstvene teorije o bolestima i načinima lečenja. Pripadnost profesiji koja u svim društvima ima posebnu ulogu, omogućila im je da steknu pristalice i poštovaoce.

Na društvenim mrežama i internet kanalima imaju hiljade pratilaca. NJihovi saveti se poštuju i primenjuju. Napravili su otklon od nauke koju su godinama sledili i priklonili se magijskim ritualima koje koriste vrači, šamani i samo proglašeni iscelitelji.

Nekad ozbiljni lekari koji su pomagali pacijentima znanjem, čašću i odgovornošću, sada „pomažu“ ljudima da se još više slude i ugroze svoje fizičko i mentalno zdravlje. Na delu je još jedna potvrda sunovrata vrednosti, karakteristična za društvo u rasulu.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.