Dubravka, od milošte zvana Duca, daleko je od prosečnog građanina Srbije. Ona je skupštinski poslanik, član vladajuće stranke i žestoki borac za prava žena, ali samo ukoliko su od iste partijske fele.
Dubravka zvana Duca ima sreću da može da putuje o trošku države, a i država izgleda ima sreću da je u belom svetu zastupa osoba baš poput naše Duce. Jer da nije tako, Dubravka zvana Duca se ovog snežnog januara ne bi obrela u Strazburu niti bi se sa govornice Saveta Evrope obratila međunarodnom auditorijumu i prozborila po koju o Kairskoj deklaraciji, o slobodi mediji i još o koje čemu.
Dubravka zvana Duca je s neskrivenim nadahnućem i na samo njoj razumljivom engleskom izdeklamovala nešto nalik zvaničnom referatu, držeći u rukama papire za koje bi pola Srbije ruku u vatru dalo da su bili ispisani na ćirilici sa iscrtanim uputstvima za bezbolno iščitavanje komplikovanih engleskih glasova i slogova.
Dubravka zvana Duca će, kao i mnogi pre nje, otići na smetlište istorije istom brzinom kojom se i našla u žiži javnosti. A do tada će nastaviti da poslušno izvršava svoje partijske zadatke i bezrezervno brani svog stranačkog šefa jer svaki napad na njega je – do daljnjeg – i napad na zemljicu Srbiju. Dok joj ne kažu drugačije…
Iz tog razloga bi svako dalje ismevanje Dubravke zvane Duca i njenog neukog engleskog bilo badava proćerdano i vreme i energija. Dozvolićete da naša Dubravka zvana Duca ne natuca engleski ništa gore nego onomad Vuk Drašković, Snežana Malović ili pak vazda raspevani Ivica Dačić. A i ne bi valjalo da nije tako.
I baš zato ovaj tekst nije o Dubravki zvanoj Duca, ni o njenom nakaradnom engleskom.
Ovaj tekst je posvećen svim budućim Dubravkama kao upozorenje i kao podsetnik na olako i nesavesno poimanje javne funkcije i pratećih prerogativa vlasti.
Sutra će – ne sumnjam – neke druge Dubravke biti izabrane za poslanike, članove delegacija, ministre, savetnike, šefove kabineta, pa će opijene vlašću i varljivim osećajem bezgranične nadmoći nad ubogim pukom pasti u iskušenje da friziraju svoje (ne)radne biografije, izmišljaju nepostojeće fakultete i nikad stečene diplome, da mobinguju i unižavaju podređene kolege, da pametuju na teme o kojima ništa ne znaju i da partijske interese guraju ispred javnog dobra i opšteg kodeksa časti.
A u međuvremenu, dok se ne domognu vlasti, te i takve buduće Dubravke neka stave prst na čelo i neka se dobro zagledaju u ogledalo, a ja im odavde kratko poručujem: samo vas posmatram!
Got it?
Autorka je novinarka i prevoditeljka
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
