U predahu borbe sa levičarima u svojoj zemlji, kojima ne želi popustiti u želji da dobiju premijersko mesto, predsednik Francuske Emanuel Makron skoknuo je na dva dana u zemlju Srbiju, gde prave levice nema decenijama, a njihov eventualni dolazak na vlast više nije ni predmet kafanskih pošalica.
Kako to već ide u desnim populističkim zajednicama, poseta je strogo kontrolisana. Ulice kroz koje je Makron prolazio u Beogradu i Novom Sadu utegnute su do maksimuma. U vojvođanskom gradu čak je preslagivana i kaldrma! Okolina je sa druge strane opet ostala takva kakva jeste, ali nju ćemo ostaviti za kraj.
Susret sa narodom toliko je pažljivo pripreman da se nije ni dogodio. Samo zvanično; galerijski i konferencijski! Kultura i veštačka inteligencija!
Da li to želja Francuza ili se nas se ovde neko stidi? Ili se možda stidi Francuza? Setimo se najvećeg desanta autobuskih preduzeća na Beograd kada je poslednji put ovde bio ruski predsednik, skupljeno je više od 120 hiljada Srba da čuju jedno: „Spasiba“.
A možda nas se neko i plaši? Da slučajno kakav „pomahnitali“ građanin ne podigne spljoštenu kartonsku kutiju od cipela na kojoj će pisati nešto o litijumu?
Elem, kako kaže naš predsednik, sa Putinom se više ni ne čuje, a građani su Makrona svakako mogli videti na televizoru, kako je to i sugerisao jedan novosadski policajac šačici okupljenih ljudi na Bulevaru Mihajla Pupina koji su poželeli mahnuti ovom svetskom lideru.
Od posete, prilikom koje je potpisano nekoliko sporazuma, ostala je priča o kupovini aviona rafala, procenjenih na oko tri milijarde evra.
Deo zabrinutih građana sa pravom se pita šta će nama ovi preskupi avioni kada nam premijer u maniru loše režirane telešop emisije, „valja“ po drugi put u poslednjih godinu dana isti parizer. Doduše, sad malo skuplje, ali i dalje samo – 299, 99 dinara!
Upućeniji repliciraju zabrinutima da nemaju pojma i da Makron sigurno nije došao zbog rafala, niti nam je prodao avione, već „evropski duh“. I to je sad to. Idemo u Evropu za siću i zbog reda veličina, pomenimo tu Dodika, koji je za samo ocepljenje Republike Srpske Sarajevu ponudio čak dve milijarde evra, a gde je tek spajanje sa EU! Izgleda smo dobro prošli.
Od rafala i dogovora sa Francuzima ne mora biti ništa. Kao što nije bilo ni sa svim onim dogovorima sa Nemcima. „Ulazak“ i „EU“ u istoj rečenici iz pristojnosti ne treba više ni pominjati. Kao što treba biti iskren pa reći da nas u Briselu sigurno ne doživaljavaju kao ljude koji se drže dogovora. I Makron nam je prijateljski sugerisao da je bolje da se batalimo balansiranja.
A za sve ovo i buduće vreme pregovaranja, Kinezi ne prestaju da nam na ler po nerazjašnjenim kamatama grade svu moguću infrastrukturu za koju im još ni dinara nismo vratili.
Svaka nekoheretna i izokrenuta politika uspeva dok je čvrsto kontrolisana. A onda se desi požar.
Kao na jednoj od posledjih fotografija posete Makrona, gde na Petrovaradinskoj tvrđavi pozira sa našim predsednikom, a iza njih gori okolina novosadske deponije (a kako su vatrogasti potvrdili „uhvatilo je i samo malo smeća“), koja očito nije bila na trasi posete.
Inače, okolina gradske deponije „sa malo smeća“, gori već dve nedelje i pola Novog Sada se danima guši, ali kakve ima veze, sredili smo sa Francuzima biznis da im čuvamo nuklearni otpad.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.