Foto: V. A. Prema ovogodišnjem školskom kalendaru završni ispit zakazan je za 17, 18. i 19. jun. Međutim, sve je pomereno za jedan dan zbog obeležavanja Kurban-bajrama.
O promeni kalendara saznalo se tek u četvrtak 13. jun – svega cela tri dana pre već zakazanog prvog testa iz srpskog jezika.
Deluje neverovatno da je napravljen takav previd, ali u redu, ko radi taj i greši, pa čak i ljudi zaposleni u Ministarstvu, ali zar je bilo toliko teško uputiti jedno „izvinite“ učenicima, roditeljima, nastavnicima, direktorima škola zbog ovog propusta?!
Zar ne bi bilo lepo da su se izvinili i pripadnicima Islamske verske zajednice jer su zaboravili na njihov praznik?!
Pripreme za završni ispit i sam tok završnog ispita formalno gledano bio je sasvim u redu.
Svi dežurni nastavnici, supervizori i pregledači testova završili su obaveznu onlajn obuku.
Učenici su naučili kako se popunjavaju obrasci na omotnicama testa.
Činjenica je da je malo ko od ispitanika znao da odgovori na pitanje koje je značenje reči revnosno, ali većina jeste bila marljiva.
Ne znam kako je bilo u školama širom Srbije, ali tamo gde sam ja dežurala sve je prošlo baš kako je zacrtano.
Sva tri dana 79 osmaka polagalo je ispit u fiskulturnoj sali u kojoj je bilo sedam dežurnih nastavnika, dva supervizora i jedan nastavnik ispred sale zadužen da učenika isprati do toaleta.
Nije mi jasan ovoliki broj dežurnih nastavnika, niti mi je jasno zašto je zabranjen izlazak iz sale između 10.45 i 11.00, ali pravila su pravila.
Preporuka resornog Ministarstva je da se završni ispit odigra u fiskulturnoj sali ukoliko je škola ima.
U ovom slučaju, srećne su škole koje je nemaju, naročito ako bi bila okrenuta ka jugoistoku.
Više od dve decenije pamtim „nezapamćene“ tropske dane baš u vreme polaganja male mature.
Ove godine svaki dan je bio topliji od prethodnog, a temperatura u pojedinim fiskulturnim salama bila je maltene veća od spoljašnje jer nema odgovarajuće ventilacije, a kamoli ventilatora ili klima uređaja.
Zamislite decu koja svoje đačke knjižice koriste kao lepeze dok im sunce bije u zamišljena i zabrinuta lica.
Volela bih da sam, umesto budućih srednjoškolaca, posmatrala sve bivše i sadašnje radnike Ministarstva uključujići i sve dosadašnje ministre prosvete za đačkim klupama i na drvenim stolicama kako prvog dana rešavaju ukrštene reči, drugog sudoku i trećeg enigmatske zadatke prema ličnim afinitetima (piramide, klinove, premeštaljke, rebuse ili osmosmerke) i to sva tri dana od 09.00 do 11.00.
Šalu na stranu, a istini za volju ovo bi bio jedini način da osete velike muke malih maturanata i eventualno nešto promene.
Možda ne bi bilo loše da razmotre i ukidanje ispita u celini jer već duže vreme ima više mesta u srednjim školama nego učenika koji su završili osmi razred.
Korist bi bila višestruka – uštedele bi se tone i tone papira, galoni i galoni benzina za prevoz testova i, najvažnije, svi bismo bili pošteđeni bespotrebnog stresa.
Sve u svemu, prebrinuli smo i ovaj prijemni ispit.
Deca će se uskoro upisati u srednje škole i odmoriće se na raspustu.
Roditelji će se opustiti pod uslovom da imaju godišnji odmor.
Zaposleni u školama će predahnuti par meseci jer je školska godina, koju ostavljamo za sobom, bila godina uvreda, poniženja, bespomoćnosti, straha…
Iako smo prošlo leto proveli u nadi da će se stvari poboljšati i promeniti, to se nije dogodilo. Naprotiv, bilo je još gore i napetije.
Do ovog septembra trebalo bi da se napišu neke uredbe i uvedu neki novi zakoni.
Jedan od njih već je stupio na snagu.
Radi se o primeni odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Ubuduće će ocena za učenice odličan biti odlična, iako se ovaj pridev odnosi na imenicu uspeh koja je muškog roda.
Postavlja se pitanje da li ćemo ocenjivati osobu ili njene rezultate.
Kada sam već pomenula rodnu ravnopravnost, pomenuću i rodno osetljiv jezik i pitaću – Da li će žene psiholozi i pedagozi moći da spreče svaki oblik nasilja kada budu preimenovane u psihološkinje i pedagoškinje?!
Još jedna generacija završila je završni ispit, a šta je s nama odraslima?!
Kada ćemo položiti ispit odgovornosti, hrabrosti i rešenosti na kome smo padali nebrojano puta?
Bez tog položenog ispita nećemo moći dalje jer se prave promene ne mogu očekivati od onih kojima je fokus uvek na formi dok im suština „ispada iz kadra“.
Autorka je profesorka engleskog jezika iz Bora
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
