Mali Alek i Aleksandar Veliki

„Uvek držim svoju reč!“, odgovori samouvereno kao da je to istina, okrene se prema kameri, to jest, gledaocima, pa u svom stilu nastavi da deklamuje.

Veze Mali Alek poznati tekst o tome kako je opet morao Srbiju da spasava od nevolje i zlih Dosovaca koji bi sve da unište. Ono što je tvrdio – da mu ne pada na pamet da se kandiduje na predsedničkim izborima i da svakako neće biti predsednik – je zaboravio, kao i knjigu uostalom. Zaboravila se i Nada, dok ga je kao u transu slušala o tome šta je sve uradio, pa kad je završio seti se samo previda u vezi sa „Uveocima“ Jovana Jovanovića Zmaja koje vraća tri i po decenije posle, bez da joj bude sumnjivo to što mali Alek to čini usred predsedničke kampanje i što od toga pravi predizborni spot. Ona mu kao zbog kašnjenja zapovedi da ode u ćošak, ali se premijer na to ljupko nasmeši i u transu regresije u malog Aleka „priseti“ se bibliotekarkinog nadimka Nada Ajkula. Šta se dalje zbiva s Malim Alekom na gledaocima je da zamišljaju i izmišljaju, kao što to čini i njihov premijer. Možda je, kako je i rekao Nadi Ajkuli, posle biblioteke – „logično“ – krenuo kući ili je možda prethodno svratio do pekare da pazari hleb. Onaj što je stavio u rernu nikako da se ispeče. „Da nisam zaboravio da uključim rernu“, razmišljao je usput u sebi ali brzo odbaci tu misao kao krajnje glupu, uveren da se dobro seća kako je okrenuo dugme na 250 stepeni. „A, da nije crkao šporet?“… „Ma, šta razbijam glavu, bitno je da su svi videli da sam zamesio hleb, stavio u rernu, pa ako hoće da jedu ima da se strpe,“ zaključio je zadovoljno. Zapravo, i bag s rernom, koja je u spotu isključena, kao i artificijelna situacija u biblioteci su super momenti koji demaskiraju sav apsurd Vučićevog političkog delovanja. Preporuka građanima da budu strpljivi i mese hleb iako nema struje, da gledaju u kulise velelepne kuhinje iako iza njih postoje ljudi koji su zaista gladni, na relevantan način promoviše suštinu premijerove vlasti onakve kakva ona zaista jeste. Međ knjigama isto tako premijer glumi samog sebe i svoj nedogođeni život što čini ovaj spot egzamplarom konfaubulacije, iako se u priči ne pojavljuju ni Nebojša Stefanović niti „Braća Andersen“. Ovde je sve u znaku neke haripoterovske fantazije jednog malog dečaka koji beži od ajkule i kojeg pokreće strah. A, što se tiče izmišljanja, verovatno da je posledica narcizma. Nije prvi put da premijer oblikuje sećanja i prošlost tako da u sadašnjosti izgleda što lepše i besprekornije – ali u ogledalu, samom sebi.