Maltretman zbog sindikalnih aktivnosti

Potpisala je ugovor o radu sa tako definisanim radnim mestom, vrstom posla koji će obavljati i s tim neophodnim stepenom stručne spreme.

Radila je vredno i odgovorno, ostvarivala odlične rezultate i maksimalne ocene kao dokaz kvaliteta i brzine izrade gotovih proizvoda. Bila je za primer.

Bila, kao što je i danas, hrabra i voljna da predstavlja svoje koleginice i kolege kao poverenica sindikata, koji je veoma brzo po osnivanju stekao uslov da dokaže reprezentativnost na nivou poslodavca.

Dragana Božić je predstavljala članove Samostalnog sindikata i u njihovo ime podnosila zahteve, a sve po Zakonu o radu, da se poboljšaju uslovi rada u fabrici, bezbednost i zdravlje na radu, da se poštuje zakonsko ograničenje prekovremenog rada, da radnici prestanu da se šikaniraju zbog korišćenja bolovanja, da iznosi toplog obroka i regresa budu veći, i da poslodavac ima humaniji odnos prema zaposlenima, pre svega, prema ženama.

I tad počinje odgovor poslodavca na srpski način.

On osniva svoj kontra-sindikat pod nazivom „Ravnopravnost i poverenje“, vrši pritisak na članove Samostalnog sindikata da istupe iz njega i pređu u poslodavčev sindikat uz obećanja da će biti „bolje“ zaštićeni i sigurniji i deli im istupnice koje je sam štampao, sa ciljem smanjenja i neutralisanja uticaja autentičnog sindikata, ali i njenog poverenika.

Dragani Božić se u avgustu 2019, kao što je i pisao Danas, nudi nezakoniti i degradirajući Aneks Ugovora o radu kojim se raspoređuje na potpuno neodgovarajući posao pomoćnika radnika na održavanju, a navodno zbog potreba procesa i organizacije rada i procene poslodavca „da će veštinama i iskustvom u najvećoj meri doprineti postizanju ciljeva“(!).

Ponuđeni posao je, iz stručnog ugla, nezakonit i neodgovarajući u skladu sa Zakonom o radu i članom 171. jer se Dragani Božić nudi Aneks koji nije u skladu sa njenim stepenom stručne spreme (SSS/ KV-4/3) već NSS/PKV-1/2 i potpuno drugim degradirajućim poslovima i to, umesto dotadašnjeg posla „šivača“, radnika „čistača“ u tzv „kaznenom pogonu“, sa poslovima čišćenja sa jako teškim uslovima rada.

Potpuno je jasno da se poverenici sindikalne organizacije namerno nudi nezakoniti Aneks ugovora o radu, sa neodgovarajućim poslom, da bi se se stavila u nepovoljan položaj i kazni zbog svog sindikalnog delovanja i prinudi da sama da otkaz, jer je diskriminatornim postupanjem, premeštena na niže radno mesto i sa drugačijim uslovima rada.

Srpski poslodavci, često i u mnogim slučajevima koji su prethodili dešavanjima koje je i Dragana Božić doživela, želeći da diskriminišu sindikalne predstavnike, otkaze navodno ne daju zbog sindikalnog delovanja već zbog odbijanja da potpišu anekse ugovora o radu kojim ih stavljaju u nepovoljan položaj, jer im nude da prihvate radna mesta i poslove koji ne odgovaraju njihovoj stručnoj spremi ni vrsti posla zbog kojih su primljeni u radni odnos.

Članom 188. Zakona o radu je predviđeno da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Taj član treba da štiti sindikalne poverenike i predsednike od diskriminacije i zloupotrebe poslodavca i to u skladu sa Konvencijom MOR-a 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću po preporuci br. 143 o radničkim predstavnicima.

Nažalost upravo izmena člana 188. Zakona o radu iz 2014. godine dovela je do mogućnosti da poslodavci zloupotrebljavaju ovu bitnu izmenu zakona, jer je taj zakon do 2014. pružao nesumnjivo jasnu i bolju definisanu zaštitu sindikalnih predstavnika a za koju se Savez samostalnih sindikata Srbije zalaže da bude vraćena prilikom izrade novog zakona o radu.

Sadašnje odredbe formalno pravno omogućavaju šikaniranje, diskriminaciju i zloupotrebu poslodavca prilikom davanja otkaza ugovora o radu sindikalnom povereniku ili predsedniku sindikata, što poslodavci stalno i obilato koriste i na taj način satanizuju sindikalnu organizaciju u preduzeću ali i sindikalni pokret generalno.

Takođe, problem se javlja u pogrešnom mišljenju ministarstva nadležnog za rad, koje je suprotstavljeno Statutu Saveza samostalnog sindikata Srbije, a po kome sindikalni predstavnik (poverenik ili predsednik), ostaje predsednik sindikalne organizacije dokle traje sudski postupak, i koji poslodavci obilato koriste oglušujući se o konvencije Međunarodne organizacije rada i slobodu da radnici i sindikati sami, svojim statutima uređuju ko, na koji način i do kada može biti sindikalni predstavnik. Jer, dokle god sudska odluka ne bude pravosnažna Dragana Božić, i pored toga što nije trenutno zaposlena u preduzeću, ima pravo i može da obavlja funkciju predsednika sindikalne organizacije, a što joj poslodavac uskraćuje.

O ovom slučaju već su obaveštene i kancelarije Međunarodne organizacije rada, Evropska i Svetska konfederacija sindikata i očekujemo veoma brzo njihove reakcije, kako prema državnim institucijama, tako i prema poslodavcu.

Važeći propisi Republike Srbije, posebno Zakon o radu prilikom čijeg donošenja 2014. mnogi predlozi sindikata nisu prihvaćeni, nažalost, omogućavaju da se sindikati i njihovi predstavnici diskriminišu, formalno-pravno im se otkazuju ugovori o radu i suštinski nemaju nikakvu zaštitu koja im međunarodna ratifikovana dokumenta obezbeđuju.

Dok se ova pitanja ne reše drugačijim zakonskim propisima i ne obezbedi istinska i suštinska zaštita sindikalnih predstavnika u preduzećima, socijalni dijalog u Srbiji biće u krizi, potpuno suprotno standardima i principima Evropske unije kojoj deklarativno težimo, ali u praksi obesmišljavamo.

Autor je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije