„Mama, baš je super što se boriš“

Zašto su neke žene i po cenu fizičkog maltretiranja i hapšenja spremne da javno protestuju i bore se za vrednosti u koje veruju, dok ih kod kuće čekaju maloletna deca?

Zar ne bi trebalo Dušan Kostadinović iz Šapca, otac dvoje maloletne dece, koji je prvi skočio na kašiku bagera, ili Sonja Pernat iz Zrenjanina, majka troje dece, koju je policija privela sve sa lisicama na rukama, da budu prvi koji ćute i trpe – jer imaju decu?! Zar upravo zbog svoje dece stotine hiljada građana Srbije ćuti i trpi zulum vlasti, okreće glavu na kršenje ljudskih prava, na rasprodaju zemlje, na donošenje protivustavnih zakona, na gašenje slobode mišljenja i govora, na uvođenje jednopartijskog sistema u državi?!

„Morao sam zbog dece“, najčešći je izgovor koji smo u prethodnom periodu slušali od naših komšija ili kolega s posla kada su nam obarajući pogled saopštavali da su se uhvatili u kolo s kriminalcima iz SNS-a. Tako su i u subotu, 27. novembra, „zbog dece“ hiljade ucenjenih građana Srbije poslušno ušli po ko zna koji put u SNS autobuse i pristali da budu politički robovi koji statiraju u još jednom propagandnom rijalitiju Aleksandra Vučića na proslavi 13. rođendana SNS organzacije.

Bez obzira na sve naše političke i ideološke razlike, sigurna sam da je svakom građaninu ove napaćene zemlje jasno s koje strane policijskog kordona je bila ona prava Srbija – slobodarska i dostojna svojih hrabrih predaka. Auto-putevi su u subotu poput crvenih linija podelili građane Srbije na one koji ne dele decu na „našu i njihovu“, koji žele da svako dete u Srbiji ima siguran krov nad glavom, dobro opremljenu školu, kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i roditelje koji mogu pristojno da žive od svog rada, i ove druge koji nas nemilosrdno dele i svađaju i koji su spremni na razna nepočinstva zarad lične koristi, pa tako i da vašem detetu daju nezakonit otkaz kako bi na njegovo mesto zaposlili svoje.

Sigurna sam da su i Dušanu i Sonji i svim onim građanima koji godinama protestuju protiv režima Aleksandra Vučića njihova deca rekla isto ono što je meni rekao sin kada sam ga sa zebnjom pitala da li ima nekih problema u školi zbog mojih opozicionih aktivnosti. „Mama, baš je super što se boriš protiv Vučića, a to misle i moji drugari!“, odgovorio mi je tom prilikom.

Moji saborci iz Demokratske stranke i ja nikada nismo imali dilemu sa koje strane barikade treba stajati. Pozivam sve građane koji sanjaju o modernoj i demokratskoj Srbiji da naš zajednički san pretvorimo u stvarnost. Neka nas na svakom narednom protestu bude još više! Masovnost je naša snaga i naš štit koji nas štiti od naprednjačkih štangli, čekića, bagera, motki i agresivnih policajaca. Budimo na barikadama slobode, i zbog dece, ali pre svega zbog nas samih.

Autorka je zamenica predsednika Demokratske stranke