Čedomir Petrović Foto: Milovan Milenković„Zapitaj stoku, naučiće te!“ Knj. o Jovu, gl. 12.
Bio sam na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji.
Da je železnička stanica ostala gde je i kad bi video šta učiniše od Beograda i Srbije, seo bi Nemanja na prvi voz, pa pravac Zapad.
Bilo je prisutnog građanstva. Većina su bili članovi SNS, sa partijskim zastavama, parolama i uzvicima. Bilo i jedno dva barjakčeta iz SPS.
Ušao sam među masu i postao prisluškivač.
– Samo da pipnem našeg genija Vučića. Kako je visok i tanak… I svetli odozgo. Kao svetac sa oreolom.
– To je bandera, gospođo.
– Ima i bioskop, odma iza nas. „PARTIZAN“.
– E, da smo znali deco ranije, mogli smo da odgledamo „SNEŽANU I SEDAM PATULJAKA“.
– Mamaaaa… Vidi patuljak kolku kitu ima.
– Jaooo… Kolki mu je… Zažmurite, deco.
– To je bre, porno… Bezobrazan bioskop. Ne radi više. Ostao samo plakat. Ubiše i ovo malo radosti za sirotinju.
– A šta to drži u ruku?
– Patuljak?
– Ma jok bre, Isklesani.
– Drži kur.. Drži mač…. I nemo da me zbunjuješ.
– Juuuu, a što mač? Oće se opet koljemo s neki?
– Ako se otkači tramvaj na Slaviju i udari u Isklesanog, biće pičvajz.
– Jel zna neko gde može ovde da se ide sporadi sebe? Jeo sam neki škembići u saftu. Masni bili. Pet porcije sam pojeo.
– Pa, vidi park kolki je.
– Oprostite, nisam dugo boravio u zemlji… Kome je podignut spomenik?
– Jel ti nas zajebavaš?
– Za kaj bi vas ja zafrkaval?
– Jes ti bre Hrvat?
– Ko je Hrvat, da mu jebem nanu naninu.
– Ljudi bre! Jel zna neko ko je ovaj na spomenik?
– Sram te bilo. Sprco si u dupe tolke godine, a ne znaš da je ovo pred nas, veliki, ogromni, srpski strujni naučenjak… Tesla.
– Odma sam znao… Sličnost je očigledna.
– Pardon. Gospon Tesla je hrvatski naučenjak.
– Jao, Hrvat… Gde si? Pokaži se… Da ti jebem sve po spisku.
– Oće mu stave na glavu onu crvenu bateriju, da ga ne udari avion?
– Gospodo, gospodo… Upravo dobivam obavjest iz centrale stranke da to nije Nikola Tesla, već je to Stefan Nemanja, osnivač srpske države.
– Odma sam znao… Sličnost je očigledna.
– Jaooooooo, jaooooooo!
– Vojvodo, jel počelo?
– Idi bre u pizdu materinu, uplaši me. Šta se dereš ko da te kolju.
– Stade mi ovaj debeli ispred na čukalj. Sve sam zvezde video.
– Oprostite mi, gospon. Nisam vas videl.
– Jebote i ovaj Hrvat. Ima li bre ovde neki Srbin?
– Šuška se da ima mnogo ruskih vojnika u spomeniku. Ko u onaj film, s onog velikog drvenog konja. Naoružani do zuba. Čekaju da padne noć pa da nas okupiraju i sve pokolju. A žene da siluju.
– Ne seri.
– Zakla nas sovjetski umetnik, s tup nož. Podeli lovu s ovim našim.
– Ovo je strašno. Ovakav smrad nisam doživeo još od kad sam u Ćićevac upao u poljski klozet. Morao i gnjurac da dolazi da me vadi.
– Ko se upuvo ko stoka?
– More kakva stoka. Stoka je plemenita. Ovo je nehumano.
– Ovo je samo neki iz opoziciju mogo ovako da se uprdi.
– Ovde ima i male dece… Prisutni su, kao gosti i članovi biciklističkog saveza Somalije. Sramota.
– Mora da je neki od ovoliki Hrvati.
– Nismo bre mi Hrvati. Srbi smo. Samo učimo hrvatski jezik. To nam u stranku priznaju kao znanje stranog jezika.
– Smrad nadolazi iz parka. Mora da onaj još kenja škembići.
– Eve ga ovaj naš.
– Koji?
– Vučić. Sad će da govori.
– Onaj čika još kenja.
– Koji?
– Onaj pored drveta.
– Izvinte, di je ovde Picin park?
– Samo pravo.
– Znaš di je Picin park a ne znaš ko je na spomenik, kurvo muška.
– Aman, ženo. Pa, to svaki zna. To je jedno od najznačajnijih kulturno obrazovanih ustanova u Beograd, na otvorenom.
– Ne vataj me za dupe, jebaću ti majku.
– Oprostite, gospođo, ali masa navaljuje od straga.
– Dokle će ovaj naš da govori? Imam karte za operu.
– Trebalo je da ga stavu na točkiće, pa da ga vozaju po gradu.
– Vučića?
– Ma ne bre, nego ovog Isklesanog.
– A jel mož ovaj Isklesani da se strmopizdi na nas?
– Mogla sam da skoknem do centra da kupim onu gumu za otpušavanje govana. Kod nas u Palanku nigde nema.
– Kažu da će Karleuša da peva.
– Kad će sendvići i lova?
– Ene ti kamion. Tamo se deli.
– Prošli put sam se otrovo. Užegla salama. Tri dana sam bljuvo ko lasica.
– Vakcine, vakcine, vakcine… Ispod cene, sve vrste… Vakcine…
– Aaaauuu, viđu brata Crnogorca kolki je… Samo se takvi i rađaju u nas.
– Koji bre Crnogorac? Ovaj osnovo srpsku državu!
– Rođen ti je u Ribnicu, današnja Podgorica, ako ne znaš, jado, to ti je glavni grad samostalne Crne Gore.
– Koj bre samostalan? Držte me, ubiću ga!
– Ti da me ubiješ? Viđu, kolki si? Prcvoljak… I vrati će se Milo… Jebaće vam sve po spisku!
– Mmmm, mmmm… Oooooo Bože, kako je velik i dugačak, ovaj Isklesani… Mora da je tvrd… I gladak!
– Gospođo. Stanujem u blizinu i imam nekoliko vakcina protiv virus. Dobio sam od mog dobrog prijatelja, inače je iz samog vrha stranke. Možemo do mene, gde vas mogu cjepati.
– Zašto da ne. Vrlo ste ljubazni. Ne pamtim kad sam se poslednji put cjepala.
– Mamo… Oću kući.
– Dići će narod srpski i Vučiću kip. Odvajaće od usta. Biće visok nekoliko kilometara. Najveći na svetu. Stotine liftova i gondola voziće narod do same glave. Tu ćemo gledati i diviti se se radu njegovog genijalnog mozga. Vratiće će se iz celog sveta stotine hiljada mladih lekara, profesora, naučnika… I obući uniforme vojske Srbije. Biće još Košara, Topčidera, Sremskih frontova…
I tebe će, sine, majka hraniti i slati u vojsku… Jer se Srbija nikada umiriti ne može. Bombardovaćemo Kosovo i Metohiju i vratiti je u krilo majčice Srbije. Vratićemo zalutalu Crnu Goru u Srbiju. Zauzeti BiH i spojiti sa Republikom Srpskom. Zauzeti liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica… Lepršaće se ponovo na srpskom vetru, srpska zastava na Kninskoj tvrđavi. I Vukovar će opet biti naš… Sve zemlje sveta želeće u savez sa Srbijom. Svaki građanin Srbije dobiće po jednu leteću limuzinu i mi ćemo se, sine, voziti i juriti i trubiti po stotinama auto-puteva. Gradiće naš genijalni vođa osam auto-puteva u isto vreme. Ispod nas će tutnjati metroi kroz celu Srbiju. Brzim prugama vozovi će probijati zvučne zidove… A mi ćemo se, sine, voziti i leteti i vrištati i odlaziti u Carstvo Nebesko, našu jedinu pravu Domovinu i Otadžbinu… I vetar će nam mrsiti kose… Aj, ruse kose imam… Crne oči… Medna usta… Samo Vučiću bi dala, da ne budu pusta… Oprem batoooo… Joooooooooj!
– Mamo… Ću povraćam.
Autor je dramski umetnik i prisluškivač
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
