Mamo, ću povraćam 1Čedomir Petrović Foto: Milovan Milenković

„Zapitaj stoku, naučiće te!“  Knj. o Jovu, gl. 12.

Bio sam na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji.

Da je železnička stanica ostala gde je i kad bi video šta učiniše od Beograda i Srbije, seo bi Nemanja na prvi voz, pa pravac Zapad.

Bilo je prisutnog građanstva. Većina su bili članovi SNS, sa partijskim zastavama, parolama i uzvicima. Bilo i jedno dva barjakčeta iz SPS.

Ušao sam među masu i postao prisluškivač.

– Samo da pipnem našeg genija Vučića. Kako je visok i tanak… I svetli odozgo. Kao svetac sa oreolom.

– To je bandera, gospođo.

– Ima i bioskop, odma iza nas. „PARTIZAN“.

– E, da smo znali deco ranije, mogli smo da odgledamo „SNEŽANU I SEDAM PATULJAKA“.

– Mamaaaa… Vidi patuljak kolku kitu ima.

– Jaooo… Kolki mu je… Zažmurite, deco.

– To je bre, porno… Bezobrazan bioskop. Ne radi više. Ostao samo plakat. Ubiše i ovo malo radosti za sirotinju.

– A šta to drži u ruku?

– Patuljak?

– Ma jok bre, Isklesani.

– Drži kur.. Drži mač…. I nemo da me zbunjuješ.

– Juuuu, a što mač? Oće se opet koljemo s neki?

– Ako se otkači tramvaj na Slaviju i udari u Isklesanog, biće pičvajz.

– Jel zna neko gde može ovde da se ide sporadi sebe? Jeo sam neki škembići u saftu. Masni bili. Pet porcije sam pojeo.

– Pa, vidi park kolki je.

– Oprostite, nisam dugo boravio u zemlji… Kome je podignut spomenik?

– Jel ti nas zajebavaš?

– Za kaj bi vas ja zafrkaval?

– Jes ti bre Hrvat?

– Ko je Hrvat, da mu jebem nanu naninu.

– Ljudi bre! Jel zna neko ko je ovaj na spomenik?

– Sram te bilo. Sprco si u dupe tolke godine, a ne znaš da je ovo pred nas, veliki, ogromni, srpski strujni naučenjak… Tesla.

– Odma sam znao… Sličnost je očigledna.

– Pardon. Gospon Tesla je hrvatski naučenjak.

– Jao, Hrvat… Gde si? Pokaži se… Da ti jebem sve po spisku.

– Oće mu stave na glavu onu crvenu bateriju, da ga ne udari avion?

– Gospodo, gospodo… Upravo dobivam obavjest iz centrale stranke da to nije Nikola Tesla, već je to Stefan Nemanja, osnivač srpske države.

– Odma sam znao… Sličnost je očigledna.

– Jaooooooo, jaooooooo!

– Vojvodo, jel počelo?

– Idi bre u pizdu materinu, uplaši me. Šta se dereš ko da te kolju.

– Stade mi ovaj debeli ispred na čukalj. Sve sam zvezde video.

– Oprostite mi, gospon. Nisam vas videl.

– Jebote i ovaj Hrvat. Ima li bre ovde neki Srbin?

– Šuška se da ima mnogo ruskih vojnika u spomeniku. Ko u onaj film, s onog velikog drvenog konja. Naoružani do zuba. Čekaju da padne noć pa da nas okupiraju i sve pokolju. A žene da siluju.

– Ne seri.

– Zakla nas sovjetski umetnik, s tup nož. Podeli lovu s ovim našim.

– Ovo je strašno. Ovakav smrad nisam doživeo još od kad sam u Ćićevac upao u poljski klozet. Morao i gnjurac da dolazi da me vadi.

– Ko se upuvo ko stoka?

– More kakva stoka. Stoka je plemenita. Ovo je nehumano.

– Ovo je samo neki iz opoziciju mogo ovako da se uprdi.

– Ovde ima i male dece… Prisutni su, kao gosti i članovi biciklističkog saveza Somalije. Sramota.

– Mora da je neki od ovoliki Hrvati.

– Nismo bre mi Hrvati. Srbi smo. Samo učimo hrvatski jezik. To nam u stranku priznaju kao znanje stranog jezika.

– Smrad nadolazi iz parka. Mora da onaj još kenja škembići.

– Eve ga ovaj naš.

– Koji?

– Vučić. Sad će da govori.

– Onaj čika još kenja.

– Koji?

– Onaj pored drveta.

– Izvinte, di je ovde Picin park?

– Samo pravo.

– Znaš di je Picin park a ne znaš ko je na spomenik, kurvo muška.

– Aman, ženo. Pa, to svaki zna. To je jedno od najznačajnijih kulturno obrazovanih ustanova u Beograd, na otvorenom.

– Ne vataj me za dupe, jebaću ti majku.

– Oprostite, gospođo, ali masa navaljuje od straga.

– Dokle će ovaj naš da govori? Imam karte za operu.

– Trebalo je da ga stavu na točkiće, pa da ga vozaju po gradu.

– Vučića?

– Ma ne bre, nego ovog Isklesanog.

– A jel mož ovaj Isklesani da se strmopizdi na nas?

– Mogla sam da skoknem do centra da kupim onu gumu za otpušavanje govana. Kod nas u Palanku nigde nema.

– Kažu da će Karleuša da peva.

– Kad će sendvići i lova?

– Ene ti kamion. Tamo se deli.

– Prošli put sam se otrovo. Užegla salama. Tri dana sam bljuvo ko lasica.

– Vakcine, vakcine, vakcine… Ispod cene, sve vrste… Vakcine…

– Aaaauuu, viđu brata Crnogorca kolki je… Samo se takvi i rađaju u nas.

– Koji bre Crnogorac? Ovaj osnovo srpsku državu!

– Rođen ti je u Ribnicu, današnja Podgorica, ako ne znaš, jado, to ti je glavni grad samostalne Crne Gore.

– Koj bre samostalan? Držte me, ubiću ga!

– Ti da me ubiješ? Viđu, kolki si? Prcvoljak… I vrati će se Milo… Jebaće vam sve po spisku!

– Mmmm, mmmm… Oooooo Bože, kako je velik i dugačak, ovaj Isklesani… Mora da je tvrd… I gladak!

– Gospođo. Stanujem u blizinu i imam nekoliko vakcina protiv virus. Dobio sam od mog dobrog prijatelja, inače je iz samog vrha stranke. Možemo do mene, gde vas mogu cjepati.

– Zašto da ne. Vrlo ste ljubazni. Ne pamtim kad sam se poslednji put cjepala.

– Mamo… Oću kući.

– Dići će narod srpski i Vučiću kip. Odvajaće od usta. Biće visok nekoliko kilometara. Najveći na svetu. Stotine liftova i gondola voziće narod do same glave. Tu ćemo gledati i diviti se se radu njegovog genijalnog mozga. Vratiće će se iz celog sveta stotine hiljada mladih lekara, profesora, naučnika… I obući uniforme vojske Srbije. Biće još Košara, Topčidera, Sremskih frontova…

I tebe će, sine, majka hraniti i slati u vojsku… Jer se Srbija nikada umiriti ne može. Bombardovaćemo Kosovo i Metohiju i vratiti je u krilo majčice Srbije. Vratićemo zalutalu Crnu Goru u Srbiju. Zauzeti BiH i spojiti sa Republikom Srpskom. Zauzeti liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica… Lepršaće se ponovo na srpskom vetru, srpska zastava na Kninskoj tvrđavi. I Vukovar će opet biti naš… Sve zemlje sveta želeće u savez sa Srbijom. Svaki građanin Srbije dobiće po jednu leteću limuzinu i mi ćemo se, sine, voziti i juriti i trubiti po stotinama auto-puteva. Gradiće naš genijalni vođa osam auto-puteva u isto vreme. Ispod nas će tutnjati metroi kroz celu Srbiju. Brzim prugama vozovi će probijati zvučne zidove… A mi ćemo se, sine, voziti i leteti i vrištati i odlaziti u Carstvo Nebesko, našu jedinu pravu Domovinu i Otadžbinu… I vetar će nam mrsiti kose… Aj, ruse kose imam… Crne oči… Medna usta… Samo Vučiću bi dala, da ne budu pusta… Oprem batoooo… Joooooooooj!

– Mamo… Ću povraćam.

Autor je dramski umetnik i prisluškivač

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari