Manipulacije „bivšeg režima“

Opozicija je počela da popravlja svoj položaj 2022. kada se vratila u republički parlament. Šta će se dogoditi sa izborima koji će se verovatno održati 2023, za nepuna dva meseca? Najverovatnije isto ili malo drugačije, ukoliko opozicija odmah ne usaglasi celovitu strategiju i tome prilagodi svoj način delovanja.

Nakon što je Vučić posle majskih tragedija, višemesečnih protesta i događaja u Banjskoj, na osnovu zahteva organizatora protesta „Srbija protiv nasilja“ – izjavio da prihvata održavanje parlamentarnih i beogradskih izbora kojima pridružuje prevremene pokrajinske i lokalne izbore, opozicija, do sada, osim potpisivanja „Dogovora za pobedu“, nije pokazala biračima da su bitno drugačiji od vlasti.

To posebno nisu pokazali na lokalu, čak ni kada su brojni predsednici opština u Srbiji, već sutradan nakon izjave Vučića da izbori mogu biti održani 17. decembra, podneli neopozive ostavke bez ikakvog obrazloženja. Tako su pokazali da su puki instrument centralizacije koji polažu račun i slušaju samo Vučića i SNS, a ne građane koji su ih izabrali.

Opet je izostala inicijativa opozicije da se u toj situaciji protesti i zahtevi građana za merama protiv nasilja, ostavkama i vanrednim izborima nastave u onim opštinama u kojima su to građani sve vreme opravdano tražili, kao što su Bačka Palanka, Niš ili Novi Sad ili da se pokrenu u opštinama koje su nečijim hirom ostavljene za redovni izborni termin.

Najveći adut opozicije za ove izbore je, pre svega, sam Vučić i pukotine u njegovoj prenapregnutoj ličnoj populističko-izbornoj mašineriji koje su nastale nakon majskih tragedija, masovnih protesta građana i događaja u Banjskoj.

I zaista, povodom okršaja u Banjskoj on se javnosti obratio sa šest sati zakašnjenja i to bez ikakvih konkretnih informacija sve dok prištinske vlasti nisu počele da objavljuju snimke Milana Radoičića i njegove ekipe u konaku manastira Banjska i prilikom povlačenja.

Postavlja se pitanje da li bi nam naša vlast to saopštila da te vesti nisu preneli nezavisni mediji. Zbog toga se tim medijima ne dodeljuju nacionalne frenkvencije, dok je Vlada uhvaćena u pokušaju prevare povodom novih medijskih zakona, kao što je bio slučaj i u pripremi pravosudih zakona, ali bez ikakvog efekta.

Ove činjenice nisu poentirane kategoričkim zahtevom opozicije da zbog avanture u Banjskoj i četiri izgubljena života Aleksandar Vučić, koji neformalno upravlja svim delovima vlasti, hitno referiše Narodnoj skupštini ili podnese ostavku.

Opozicija je propustila da se blagovremeno izjasni o gorućem političkom pitanju i pozove Vučića da odmah počne da vrši svoju funkciju predsednika Republike saglasno Ustavu i odredbama Zakona o sprečavanju korupcije.

Dakle, da se odrekne učešća u izbornim kampanjama na strani SNS-a ili bilo koje druge političke stranke, jer je to sukob interesa, što je i bilo izborno obećanje građanima kada je osnivač ove stranke Tomislav Nikolić 2012. izabran na ovu funkciju. Vučić to pravilo krši u šest poslednjih godina, a i posle napuštanja te funkcije daje izjave da će prihvatiti da bude na čelu svih izbornih lista, osim u Beogradu.

Istovremeno, kao šef države nema odgovora na pitanja veza mafije i države u slučajevima „Jovanjica“, Belivuk i žandarm Vučković, biznismeni Radoičić i Veselinović i mnoge druge, nego pokušava da se izvuče neistinom da je Srbija treća u Evropi u ovoj oblasti.

Prema upravo objavljenom Globalnom indeksu organizovanog kriminala, Srbija je lider u regioni i treća u Evropi, ali u negativnom smislu.

„Greška koju sada pravi Vučić jeste to da se ne gasi – on je od 0 do 24 časa i vojskovođa i mirotvorac, i državnik i političar, i srpska majka i regionski babo. Gradio je imidž državnika koji obezbeđuje razvoj i sigurnost, a sada se pokazalo niti ima kontrolu nad osobama poput gospodina Radoičića, niti može zaštiti kosovskometohijske Srbe“ – tvrdi politički konsultant Aleksandar Musić.

On iznosi i zamerku opoziciji: Kada raspolažete osetno manjim resursima nego vaš protivnik, kada podršku međunarodne zajednice imate na rečima, a on na delima, trebaju vam maksimalno dve do tri stranke i dve do tri dobro razrađene emotivne teme, a ne 23 stranke i nula tema. (!?)

Ukoliko se opozicija ne ukrupni i brzo ne dogovori u pogledu nastupa na izborima, imaće (ponovo) loš izborni rezultat, pa će neophodne promene izostati. Naravno, ukoliko u međuvremenu uopšte opstanemo zbog loših demografskih i migracionih pokazatelja, te devastacije i rasprodaje javih resursa.

Ovo je nejasno liderima opozicionih stranaka i onih koje sebe samo tako nazivaju do trenutka kada im neko ponudi vlast.

U međuvremenu, oni u međusobnoj komunikaciju upotrebljavaju manipulativne i nejasne pojmove koje nameće upravo Vučić. Na primer, izraz „bivši režim“ bi trebalo da važi pre za Vučića, Dačića i Vulina kao deo režima Slobodana Miloševića, koga su građani Srbije nakon masovnih protesta protiv izborne krađe 5. oktobra 2000. naterali da ode sa vlasti.

Većina onih koji su sada opozicija se od 2001. do 2012. nisu ni bavili politikom, a vlast ih sve naziva „žutim režimom“. Radi se o prethodnoj vlasti koja je regularno zamenjena posle izbornog poraza, kao što će se kad-tad dogoditi i sa ovom vlašću.

Zatim, oni koji sebe nazivaju „državotvorna opozicija“ treba da se pitaju da li to pravo pripada samo onima koji žele da naglase da zastupaju interese srpskog naroda, kada je ta država prema čl. 1 Ustava istovremeno i država „svih građana koji u njoj žive…“?

Nije korektno ni kada se učešće na mirnim protestima naziva „lešinarenjem“ itd.

Dakle, od danas pa do dana izbora, opozicija bi morala da se predstavi biračima kao aktivna, dobro organizovana, kulturna, realna i otvorena konkurencija i alternativa aktuelnoj vlasti, sa nekoliko suštinskih prioriteta koje će ostvariti odmah po pobedi.

Naravno, značajno je i očuvanja i unapređenja položaja medija koji nisu pod kontrolom vlasti i slobodno učešće građana i njihovih organizacija i udruženja, ali i struke, u svim izbornim aktivnostima, uključujući programske, kontrolne, ali i kadrovske.

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.