Manipulacijom do izborne pobede

1) SNS i predsednik stranke, koji je ujedno i predsednik države, se obraćaju isključivo svojoj ciljnoj grupi. Za SNS je to normalna politička aktivnost, ali Predsednik Srbije bi trebalo da je predsednik svih građana, a ne samo jednog dela, i trebalo bi da se ponaša u skladu sa tim.

2) Pravljenje oštrih podela u društvu i podsticanje sukoba, kao deo homogenizacije sopstvenog biračkog tela, i to primitivnim govorom, govorom mržnje, promocijom opskurnih likova i medijskih sadržaja, omalovažavanjem svega i svakoga i blaćenjem svakoga ko smisleno kritikuje.

3) SNS se bavi upravljanjem krizom, tačnije stvara krizna žarišta gde se kasnije predsednik SNSa pojavljuje kao faktor stabilnosti koji će rešiti problem, ali tako stvorena krizna žarišta nastavljaju da postoje i tinjaju, a društvo ne napreduje.

4) Permanentno korišćenje marketinškog trika – mi smo jedini, mi smo najbolji, mi smo prvi u istoriji, što se zasniva isključivo na obmani jer ne postoji ni jedna stvar u kojoj su oni prvi, a sigurno ne najbolji. Činjenice govore suprotno.

5) Stvaranje informativne buke u javnom prostoru, kako bi se ljudi „sludeli“ i kako ne bi mogli da razaznaju istinu od manipulacije koju promoviše SNS, koja u većini slučajeva služi za njihove lukrativne poslove koji se odvijaju u pozadini, sa interesnim grupama koje ih podržavaju prevashodno zbog sticanja (ekstra) profita.

6) Tretiranje svakoga ko kritikuje kao neprijatelja koji želi loše svojoj zemlji, sve dok ga ne potkupe ili dok se kritičari sami ne diskredituju, što smo primetili da se često zbiva, i potkupljivanje i samodiskreditacija. Najbolji primer za ovo drugo je opozicioni predsednički kandidat iz 2017. godine, koji sada promoviše svoje viđenje sveta politike, čineći ponovo štetu, prevashodno, samom sebi.

7) Konstantno ponavljanje mantre da su nepobedivi i da su preuzeli ceo sistem, tako da se ne vredi aktivirati, na šta veliki broj ljudi naseda, a istorija nas uči da sve, a vlast naročito, ima ograničeni rok trajanja.

8) Podsticanje identifikacije države sa partijom, korišćenje državnih simbola, događaja iz prošlosti i praznika u funkciji stranačke promocije i obratno, što je manipulacija bez presedana.

9) Konstantno obavezivanje na vernost svih funkcionera SNSa svom predsedniku, kao čin idolopoklonstva u sistemu koji protežira samo dvorsku kamarilu, tako da imamo slučajeve potpuno nekompetentnih ljudi koji obavljaju visoke državne funkcije, a posledice se i te kako vide.

10) Pozivanje na prethodnu vlast kao opravdanje za sve loše što rade već skoro deset godina, u formi pa to je činila i prethodna vlast, ili još gore u formi „pa šta“ ako se nešto dešava, bez odgovora na konkretna pitanja i probleme.

Ova lista nije iscrpna, ali to je ono što će biti „pojačano“ u periodu do izbora. Iako je sve to jako loše, postavlja se pitanje da li su SNS i njen predsednik spali na to da uglavnom ovakvim manipulativnim taktikama održavaju svoju vlast ili je ostalo nešto od njihovih ideja iz programske Bele knjige sa kojom je pobedio njihov predsednički kandidat davne 2012. godine. Za sve što su zamerali prethodnoj vlasti, sada su oni odgovorni, a posledica je da mi kao društvo stagniramo i idemo unazad u pogledu vladavine prava, demokratije, ekonomskog napretka i razvoja društva u celini.

SNS je došao u situaciju da ne može više da privuče ni jednog priznatog stručnjaka koji bi javno zastupao njihove stavove, već recikliraju mutne kadrove iz prošlosti koji su uglavnom propagirali politiku sukoba i mržnje, uz preveliki broj oportunista. Sve ovo daje prostora opoziciji da drugačije pristupi svojim potezima i aktivnostima.

Trenutni postupci SNSa idu u pravcu poništavanja svih napora da stvorimo normalno demokratsko društvo. Za ovih, uskoro, deset godina vlasti, SNS je uspela da poljulja veru u demokratiju i demokratske institucije, koje inače nismo nikada u potpunosti izgradili, u proces evropskih integracija koji upravo služi izgradnji boljeg demokratskog i ekonomski razvijenog društva, da poljulja svest o važnosti podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, i da uzurpira potpuno medijski prostor i da u svom delu biračkog tela karikaturalno gradi kult ličnosti.

A glavno pitanje je, koji društveni problem su oni rešili?

Autor je predsednik UO Centra za razvoj Srbije