Mediji su se „zapalili“ nakon proglašene pobede Sulejmana Ugljanina na izborima za Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) i izjava koje je izrekao.
Ako se uzme u obzir da one spadaju u poznati repertoar njegovih stavova, istina uz izvesne nedoslednosti, postavlja se pitanje da li rezultati izbora zaista ukazuju na neke nove činjenice i eventualne procese u Sandžaku ili se po ko zna koji put ovaj prostor instrumentalizuje u svrhu nekih postojećih političkih manipulacija?
Napad na ministra i potpredsednika Vlade Srbije Rasima LJajića vođe srpskih radikala Vojislava Šešelja bio je epilog kampanje i imao je uticaj na izborni proces, tako da je kroz sukob LJajić – Zukorlić, Ugljanin izgledao kao pouzdana i sigurna luka. Profitirao je i Zukorlić koji se u stopu približio Ugljaninu. Nedovoljno jasna pozicija LJajića osetno je kažnjena na ovim izborima, jer iako zvanično nije bio direktni akter izbora, lista koju je podržao ostvarila je najslabiji rezultat.
Zukorlić je kao pobednik izbora za savet 2010. i vrlo problematičan gubitak na izborima 2014. godine, na ovim imao ubedljivu kampanju, poduprtu poslaničkim mandatom u Skupštini Srbije i prihvatljivim statusom za Beograd. Delujući kao opozicija vlasti Ugljanin -LJajić na lokalu, a kao partner Vučiću, njegova pozicija bila je izričito konkurentska za LJajića u Beogradu, što je rezultiralo vidljivim sukobom na ovim izborima. U tom smislu pozicija LJajića koji je sedeo na dve stolice, sa Ugljaninom na lokalu i sa Vučićem u Vladi pokazala se višestruko problematičnom.
Ugljanin je, iako ostvarivši slabiji rezultat u odnosu na prošle izbore, pojačao svoje političke kapacitete. Potvrdio je poziciju bošnjačkog lidera i aktuelnost svojih stavova koje, uz izvesne prekide, proklamuje od početka 90-ih godina. NJegove izjave treba sagledati u svetlu nekoliko ciljeva. Populistički, one mobilišu znatan broj građana koji se osećaju višestruko ugroženim. On postavlja i pitanje svih pitanja, promenu Ustava, neophodnost kosovskog priznanja, ali i promenu unutarnjih konstelacija političkih odnosa kroz autonomiju za Sandžak i status konstitutivnosti za Bošnjake u okviru Srbije. Time se on pozicionira neophodnim sagovornikom međunarodnog faktora i bitnim političkim činiocem na unutarnjoj opozicionoj sceni, kao ličnost koja ne zastupa male stranačke već državničke pozicije. Može li biti bolje pozicije za jednog manjinskog lidera od ove, pred predstojeće lokalne i republičke izbore?
Naravno, ovome se moraju dodati njegove nedoslednosti. Tamna strana su upravo činjenice da je, u kohabitaciji sa Koštunicom, zapravo on bio vinovnik podrške Ustavu koji je Srbiju definisao državom srpskog naroda kojim su Bošnjaci izgubili status konstitutivnosti. Uzgred, tada se desila i jedna od najvećih izbornih krađa u Sandžaku jer je poznato da je izlaznost bila minimalna, a rezultati navodne podrške maksimalni. Tada je bio nagrađen mestom ministra bez portfelja, a iz njegovih reči nije se tad videlo da je ,,srpska država Srbija fašistička neman“, već je bila ostvareni demokratski ideal za manjinske zajednice. Naravno, subjektivnost je prirodna ljudska osobina, ali u politici može biti vrlo problematična.
Sada je lopta u LJaćevom dvorištu i pitanje je šta će učiniti sa njom. Lista ,,Vakat je“ ima predizborni sporazum o saradnji sa Ugljaninom i može da kaže da je samostalna u svom odlučivanju. LJajić takođe može da raskine sporazum o vlasti na lokalnom nivou u Sandžaku sa Ugljaninom, a može i da da ostavku u Vladi Srbije. U slučaju ostavke, dobija na moralnom kredibilitetu, ali gubi na političkoj moći što mu preti izvesnim porazom i raspadom koalicije koja je okupila brojne minijaturne bošnjačke stranke na lokalu. Logikom „ni luk jeo ni luk mirisao“ nakon napada kojem je bio izložen, on će po svoj prilici oživeti svoje posustale pozicije i uz malo više hvalospeva svom predsedniku i bespoštedne kritike drugom koalicionom partneru nastaviti lagodni položaj ministra znajući da je u političkoj igri Sandžaku neophodan kao iskusni džoker.
I na kraju pitanje koje je kao suma sumarum pokrenuto ovim izborima – otvara li se sandžačko pitanje nakon čini se kolapsa dijaloga o Kosovu? Optužbe da je Vučić imao nameru da preko Zukorlića „otme“ BNV u novonastalim okolnostima nisu izgubile na političkom značaju. U slučaju nemogućnosti da se formira većina eventualnim povlačenjem LJajića iz koalicije sa Ugljaninom, otvaraju se nove mogućnosti koje mogu otvoriti i pitanje Sandžaka, ovog puta sa Ugljaninom kao zastupnikom bošnjačkih interesa kojem je to onemogućeno kroz legalne institucije države. Teorijski je moguće i pomirenje LJajića i Zukorlića. Pitanje je samo koliko su obojica fleksibilni i da li mogu, nakon svega u međusobnim optužbama, doći do ,,bošnjačkog jedinstva“. Zanimljiv je period pred nama u kojem su moguće doskora nezamislive kombinacije i obrti, ali i opasnosti za svakog od aktera u „sandžačkom bermudskom trouglu“. Ne daje li to zanimljivost političkoj igri bez kraja koju neki nazivaju i umetnošću mogućeg? Da, ukoliko se izuzme onaj koji zapravo meša i pakuje karte.
Autor je akademski slikari profesor iz Novog Pazara
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
