U poslednje vreme nema ekrana a skoro ni emisije da se ne priča o penzijama i penzionerima. Kao da smo mi rak-rana ovog društva i sistema, a nismo. Uočljivo je da svi koji se domognu mikrofona o penzijama govore pogrešno kao da se to njih ne tiče, a i te kako ih se tiče.
Gospodo, pre nego progovorite o penzijama, imajte u vidu da vam je to sudbina od koje vas jedino smrt može spasiti. Sledeći pogrešan stav koji para uši a i intelekt je povezivanje penzija sa platama i budžetom. Ne, gospodo, penzije se ne isplaćuju iz budžeta nego iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Nekada smo imali četiri fonda penzijskog osiguranja a onda je na vlast došao vrhunski ekonomski štetočina i sve spojio u jedan – da bi prigrabio svu finansijsku vlast. Ovi što su došli posle njega samo su na najdrskiji i najnehumaniji način iskoristili novonastalu situaciju da bi okrutno opljačkali skoro polovinu a na tih i podmukao način sve penzionere.
Penzije su oporezovane po progresivnoj stopi, što je vrhunska pravna i ekonomska besmislica pretočena u nakaradni zakon koji su izglasali poslušnici koji sebe nazivaju poslanicima u Narodnoj skupštini. Najveću grešku prave oni koji koriste podmetnuti izraz „plate i penzije“ ili „penzije i plate“. Razlika je suštinska. Plata je naknada za rad i dobija se na kraju obračunskog perioda ako poslodavac ima para i ako je korektan. Plata je obično propisana pravilnikom ili nekim drugim podzakonskim aktom. Nema dana a da se ne čuje da neki poslodavac duguje zaposlenima veći broj plata. Penzija je poseban vid osiguranja koje je penzioner uplaćivao dok je bio zaposlen, regulisana je zakonom koji je donela država i koga se mora pridržavati sve dok je na snazi. Penzioner je , dok je radio, faktički Fondu pozajmljivao pare i sada Fond treba da mu ih shodno zakonu vrati, dakle penzija je penzionerova imovina koju je on nekada u skladu sa zakonom poverio Fondu na čuvanje uz uslov da mu je Fond na zakonom propisani način vrati. Država može promeniti zakon, ali nijedan zakon ne sme imati negativno dejstvo.
Pored toga zakon se ne može odnositi na pojedince ili grupe – ako je tako onda je to diskriminacija. Iznos penzije se, po zakonu, može menjati isključivo pojedinačnim pravosnažnim rešenjem ali za to ovde niko ne mari a nadležni to pravilo veoma zdušno krše. Pravo koje je jednom stečeno nekim zakonom ne može se oduzeti novodonetim zakonom. Penzioneri pravdu traže na sudu, advokati trljaju ruke a siromašna država slepo srlja u propast.
Međutim, osnovno pitanje o kojem niko od ovih koji pokušavaju opravdati grubo otimanje penzija ne sme ni da zucne je sledeće: kolika je naplativost doprinosa za penzijsko osiguranje od strane obveznika uplate doprinosa i ko je nadležan ili zadužen za kontrolu svih obveznika kada je u pitanju plaćanje doprinosa.
Neplaćanje doprinosa je težak prekršaj a možda i krivično delo koje uzrokuje nedostatak sredstava u Fondu za penzije. Mantra koja se uveliko forsira da će smanjenje penzija spasiti budžet je obična politikantska floskula kojom se želi opravdati nehumano postupanje prema penzionerskoj populaciji. Žalosno je što je politikantskom pritisku podlegao i Ustavni sud odbivši da se izjasni o inicijativi za ocenu ustavnosti zakona kojim su otete penzije. Pozitivno je to što postoje časne sudije koje su izdvojile svoje mišljenje iz ove nečasne odluke najvišeg organa pravde.
Autor je penzioner iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
