Maratonska sednica

Prvo i možda najupadljivije bilo je brojno stanje. Pogotovo članova Vlade. Neretko u Skupštinu od ministara ni traga ni glasa. Dešavalo se i da zakon brani ministar u čijem resoru nije taj akt. A preksinoć, do pola 12, uporno su sedeli i oni koji nemaju nikakvu dodirnu tačku s Kosovom. Slično važi i za poslanike, kojih tokom rasprava o zakonu o izmenama i dopunama zakona o izmenama i dopunama zakona o izmenama i dopunama zakona o bla, bla, bla ima samo u skupštinskom restoranu (ili ni tamo). Da se običan gledalac zapita da li ih u gomili važnih zakona samo Kosovo zanima ili je sve parada da su bog zna kako zabrinuti za pokrajinu. A onda predsednica Skupštine odsvira kraj, pa ni manje ni više prvi na noge skoči premijer da pita da li bi kabinet mogao da „zbriše“ pre glasanja i prvi vrati identifikacionu karticu. Da ne govorimo koliko je (ne)ubedljivo delovala njegova pojava u drugom redu klupa umesto da je kao pravi šef sedeo ispred svih. Kao da ga sve ono nije ni zanimalo (obraz Vladi sačuvali su ministri iz redova SPS koji su posle 12 sati sedenja izdržali i tih 15 minuta za glasanje).

Govor predsednika nije bio dosadan za gledaoce. Pogotovo zbog prekida usred rečenice da zatraži čašu vode na šta je auditorijum imao priliku da vidi predsednicu Skupštine koja kao oparena baca pogled levo, pa desno u potrazi za flašicom i valjda najmlađeg u Vladi, ministra Petra Škundrića, kako od svih prisutnih kadrova baš on prinosi vodu do govornice. Na to će predsednik: „Hvala ti, Pero“. A onda grand finale. Gromoglasni, dugi aplauz. Delovalo je da je predsednika baš ganuo. Krenuo je na više izlaza da izađe, pa se vraćao. Usput su mu ruku stiskali i najljući protivnici, svi ushićeni. A on je ponosno svima klimao glavom. U nečemu smo pobedili, rekao bi na to gledalac, samo ne zna u čemu.

Ne vrediti „daviti“ ceo dan u Skupštini, makar to bilo i o Kosovu. Ne dokazuje se time patriotizam ni odlučnost. Niti to građane uverava da se manje ili više radi na srpskom interesu. Još je bljutavije kada se govornica iskoristi za dnevna politička prepucavanja. Valjda bar toliko znaju medijski savetnici.