Marina kao Mikelanđelo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Lazna umetnica koja ni cica-glisu neume da nacrta, vredja cekokupnu umetnost. Morace da vrati te pare jednog dana uz javno ponizenje, kad se bude promenio jednom ovaj nakaradni sistem.

2. Zar je dotle došlo, zar smo tako nisko pali, da u raskrinkavanju jednog najobičnijeg prevarnta, mora da reaguje profesor estetika? Šta ćemo sa suptilnijim i veštijim prevarantima? – u umetničkim krugovima mnogo ih je. Tu ne bi pomogao ni Ef -BI-Aj.

3. Profesor Sreten Petrović je ovim tekstom demonstrirao svoj likovni (ne)ukus. I pri tome se baš obrukao.

4. Pitanja koja ovim tekstom postavlja profesor Petrović više su nego opravdana. Poznato je, naime, da su brojni kritičari i istoričari umetnosti, u svetu i kod nas, bili više nego skeptični prema ovoj vrsti "umetnosti", stavljajući je obavezno pod navodnike, a u nekim slučajevima je i apsolutno negirali izostavljanem u monografijama o umetničkim savremenim dešavanjima. Uostalom, "umetnost" Marine Abramović bila je oštro kvalifikovana i u SANU u trenutku kada je bila u zenitu modernističkih strujanja, možda je tačnije reći "modernističkog ludovanja". Zbog toga je proglašavanje Marine Abramović za "kraljicu umetnosti" u najmanju ruku i neshvatljivo i neobjašnjivo: kojim se to kriterijumima rukovodilo Ministarstvo kulture kada je, pored onolikih umetnika i njihovih dela etabliranih vekovnim umetničkim parametrima, izabralo da podrži nešto što je u umetničkom smislu, najblaže rečeno, veoma upitno.

5. Marina Abramović je veliko ime. Svetsko. Šta god neko mislio o njenoj umestnosti/"umetnosti" to je ime koje privlači pažnju šire javnosti i medija. Naprednjačka vlast s Vučićem na čelu, živi od slike koju plasira u medijima. Oni se grčevito bore i za najmanje zrnce medijske pažnje, ništa ne propuštaju, ništa ne prepuštaju slučaju. Pa kako bi onda propustili jednog takvog "kapitalca" kao što je Marina Abramović. Kad se dogodi ta izložba, Vučić se nekoliko dana neće odvajati od nje, Dačić (ako ga puste blizu) pevaće joj na turskom i objašnjavati da su na Kelemagdanu bili Turci, davaće joj diplomatske pasoše, ordenje… Hoću reći da su sva druga pitanja (estetika i ostale koještarije) poptuno izlišna u ovom slučaju i bespredmetno je o tome i diskutovati.

6. Ne bih da komentarišem da li je umetnost to što radi M. Abramović, samo bih primetio da nije bilo takve "euforije" za izložbe V. Veličkovića, možda i naznačajnijeg srpskog slikara druge polovine 20 i početka 21 veka. Inače, ne bih mnogo brinuo oko ove teme. U umetnosti laž ne može da opstane, tako da će vreme pokazati tačno ko je ko.