Amazonke su sekle ili spaljivale desnu dojku da bi lakše i ubojitije odapinjale strele, kaže jedan od mitova – implicirajući odvažnost i hrabrost ovih ratnica, čija borba nije bila laka ni za njih ni za društvo, a naročito je bila opasna za protivnike.
Herodot ih opisuje kao „ubice“ muškaraca.
Poput njih, Marinika Tepić već nekoliko godina gotovo goloruka drma kaveze patrijarhata u Srbiji, otkrivajući najmračnije tajne i patološku devijantnost društvenog sistema.
Uspela je ono što opoziciji neko vreme ne polazi za rukom – da se bavi svojim poslom, a ne međusobnim odnosima koji su u čaršiji postali predmet opšte sprdnje. Bez sumnje, Marinika je danas postala personifikacija opozicije.
Percepcija opozicije kod nas je nominalne prirode. Ako si protiv vlasti – ti si opozicija.
Ne!
Opozicija znači biti opozit, revolucionisati sveukupne društvene odnose kritikom, artikulacijom i promenom.
Otuda ne čudi što mnogi stranački prvaci omeđeni svojim sujetama i ambicijama o slučaju Palma ili ćute ili ga relativiziju pozivajući se na procesno-krivične tehnikalije.
Jedni ćute jer afera u Jagodini direktno dira u konzervativne mantre na kojima su politički neiskreno jahali, drugi jer su Palmu omogućili šurujući sa njim, treći jer nisu oni u centru pažnje, a vlast i nema drugog izbora osim ćutnje.
Odlučivši se da ne povlađuje opoziciji, vlasti i građanima, Marinika je izabrala neobičan politički put za našu političku stvarnost, koji može voditi stvaranju nove vrednosti i drugačije kulture organizovanja koja ovom društvu hronično nedostaje i čini ga impotentnim u procesima menjanja nabolje.
Slučajno ili namerno, podsetili smo se oprobane psihološke metode – introspekcije.
Afere na koje je ukazivala dakako imaju i politički oportun kontekst, međutim poslednja je nadasve ljudska. Ljudskost i solidarnost ne podrazumevaju bogougodnu deklarativnost, već planske konkretizacije.
U javnosti se previše brzo smenjuju teme, već smo zaboravili kako se Marinika sama ne trepnuvši sukoblila sa fašistima, otkrila korupciju i trgovinu uticajem najviših predstavnika vlasti, uperila prst u nepotizam i medijski monopol koji će nas uvesti u još veći mrak…
Moralna obaveza celog društva je da se ujedini radi pročišćenja kao zaloga za budućnost.
Da ima političke mudrosti, nepatvoreno dobrih namera, opozicija bi se ujedinila oko Marinike, a deo njenih stranačkih saboraca bi joj prepustio stranku ili bi je gradili na novim principima.
Iluzorno je očekivati spremnost na tu vrstu misaonog i praktičnog obrta, jer su politički bagaži i želja za moć preveliki balast koji paralizuje, a „čišćenje“ svojih redova najbolniji i najdugotrajniji proces.
Kako reče Ljubodrag Stojadinović – kada nema Marinike, nema ni stranke! Političarima ne treba blanko i trajno verovati, pa ni Mariniki (čak i primese idolatrije su pogubne po razvoj i mentalnu higijenu svakog društva), ali nesumnjivo zaslužuje poštovanje i podršku.
Poštovanje i podrška izražena kroz epigonstvo nikom neće dobro doneti. Svi se moramo ponašati daleko odgovornije – grotla su otvorena, a opasnost prevelika. Kriza može biti šansa za katarzu i povratak poverenja i nade.
Mariniki aplauzi, lajkovi i šerovanja na društvenim mrežama neće mnogo pomoći. Moramo pored nje stati, kao što ona sigurno i bez straha stoji pred razularenom bagrom koja baca kokoške na nju, preteći joj verbalno i fizički.
U konačnici, ne smemo zaboraviti žrtve. Simbolično, svi građani Srbije su žrtve nakaradnih politika. Tri stotine devedeset tri žene iz Jagodine koje su podnele krivičnu prijavu protiv Marinike, takođe su žrtve kojima treba podrška da bi kao klasa za sebe postale klasa po sebi (klasa svesna svog položaja i delatne mogućnosti).
Kada je reč o optužbama za podvođenje, trafiking, seksualno zlostavljanje i pedofiliju u Jagodini, opozicija unisono mora podržati Mariniku, svedoke i žrtve, jer je ovaj slučaj paradigma vrednosnog posrnuća i burazerskih odnosa.
Organizacije civilnog društva što pre da objedine sve svoje resurse kako bi žrtvama bila garantovana i pružena kontinuirana adekvatna zaštita – samo na taj način se mogu osnažiti da progovore, a uz pomoć građana izvršiti javni pritisak na institucije (policija, tužilaštvo i sudovi) da rade svoj posao neutrališući pritiske vlasti.
Ujedno, ovo je vapaj ili poziv svima na konstantnu pobunu i nepristajanje, međusobno ohrabrivanje i uverenje da su promene moguće, ali i podsećanje profesionalaca među nama na principe i etiku.
Jedna od opštijih i neprijatnijih činjenica usled ukidanja svih mogućih institucionalnih kanala komunikacije je da imamo samo nas. Sami sebi smo problem i šansa, a Marinika naša nada!
Autor je predsednik Društva za održivu budućnost – Koraci
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
