Marketing i kupovina glasova pred izbore

On je posebno istakao da će taj „poklon“ dobiti i oni penzioneri koji nisu uplaćivali poreze i doprinose, kao što su poljoprivredni penzioneri, kao i oni koji su uplaćivali sve „dažbine“, što je inače višegodišnji oprobani recept za pridobijanja glasova penzionera, posebno onih sa najnižim primanjima. Vučić nije propustio priliku da istakne da to nije jedina pomoć penzionerima do kraja ove godine, i da će od 20. do 22. septembra dobiti po 50 evra a između 13. i 15. decembra, kada i svi punoletni građani, još po 20 evra.

Inače, uredbom Vlade Republike Srbije iz decembra 2018. godine više od 1,3 miliona penzionera, sa primanjima do 34.003,90 dinara (što je bilo više od 75 posto u odnosu na ukupan broj od oko 1,7 miliona penzionera) jednu godinu je primalo i dodatak („poklon“) od novembra 2018. do novembra 2019. godine, od pet posto na iznos penzije. Ovaj „recept“ se pokazao veoma uspešnim na prethodnim parlamentarnim, predsedničkim izborima i izborima u Beogradu, kada je vladajuća koalicija uveliko isticala podatak da su Zakonom o privremenom smanjenju penzija one umanjene samo onima čija su mesečna primanja bila veća od 25.000 dinara, a takvih je oko 40 posto, dok većini, od oko 60 posto, to nije učinjeno.

Na takvu nezakonitu praksu proteklih godina više puta je ukazivao i Fiskalni savet, kao što je to uradio i Nikola Altiparmakov, član ovog saveta, u oktobru 2018. godine, na predstavljanju dokumenta „Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i preporuke za budžet 2019“: „Umesto da se u 2019. godini svima penzije usklade redovno prema formuli, za dva i po posto, doneta je očigledno politička odluka da se penzionerima sa primanjima ispod 32.000 dinara povećaju penzije za pet procenata, a da se onima preko tog iznosa primanja ne povećaju“…….“izmene penzijskog zakona urušavaju sisteme penzijskog osiguranja koji postoji decenijama i generacijama i potencijalno mogu biti pravno osporene“,……..“na taj način se podriva predvidivost i integritet sistema penzijskog osiguranja, koji pretpostavlja čvrstu vezu između iznosa uplaćenih doprinosa tokom radnog veka i visine penzije“. Međutim, takva upozorenja stručnjaka nimalo nisu doticala donosioce političkih odluka u prethodnom periodu, koji su pre svega motivisani održanjem na vlasti, poistovećujući sebe sa državom, koja će svojim „poslušnim podanicima“ uvek podariti neki „poklon“, a posebno pred izbore, koji im, inače, po zakonu ne pripada.

Iako je Vučić naveo da se u ovoj godini očekuje rast BDP-a od oko sedam odsto, da je deficit budžeta znatno manji od planiranog, da je Srbija u junu i julu ostvarila suficit od 60 milijardi dinara, a da je u prvih sedam meseci ove godine ukupno iznosio 198 milijardi dinara, a rebalansom je bio predviđen „višak u kasi“ od tek 38,5 milijardi, voditeljka „Dnevnika“ nije se usudila da mimo unapred dogovorenih pitanja, ali u ime javnog interesa, upita da li bi deo tog „kolača“ pre mogao da se utroši za vraćanje duga od preko 700 miliona evra za oko 700 hiljada penzionera (koji je načinjen u toku četiri godine primene Zakonom o privremenom smanjenju penzija) a ne za „poklone“ onima čija primanja nisu bila umanjena, kao i onima koji nisu ni uplaćivali poreze i doprinose u toku svog rada. Voditeljka je mogla, a nije, i da traži odgovore, da li se ovakom podelom para od suficita u budžetu nastavlja urušavanje penzije kao ekonomske kategorije i šta će država uraditi ukoliko Evropski sud u Strazburu presudi da taj dug penzionerima mora da bude vraćen.

Autor je diplomirani politikolog-novinar