Ove godine navršava se tačno 71 godina od Maršalovog plana, koji se smatra jednim od prvih procesa evropskih integracija, odnosno bazom za stvaranje EU kakva danas postoji.
Nazvan je i Plan evropske obnove, jer se zasnivao na obnovi ratom porušene Evrope u koju su SAD uložile 13 milijardi dolara, pre svega, u oporavak privrede i infrastrukture. Nekoliko godina kasnije poljoprivredna i industrijska proizvodnja bile su veće nego pre Drugog svetskog rata. S druge strane stvoreno je novo tržište za plasiranje robe iz SAD.
Zemlje Zapadne Evrope koje su za vreme rata bile na potpuno suprotnim stranama prevazišle su razlike i pronašle zajednički put za novi početak i to samo dve godine po završetku Drugog svetskog rata. Uspeli su za dve godine ono što mi nismo za 23, koliko je prošlo od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kada će doći vreme da shvatimo da sa svojim komšijama treba da živimo u miru, da zajedno gradimo budućnost, bez obzira na loša iskustva iz prošlosti?
Odgovor na ovo pitanje pokušava da nam da Berlinski proces, inicijativa za Zapadni Balkan koju je pokrenula 2014. godine Nemačka. Do sada su održana četiri samita na kojima su dogovoreni infrastrukturni projekti, osnovana je Kancelarija za mlade, usvojeni su sporazumi o Transportnoj zajednici i Fondu za Zapadni Balkan. Sve aktivnosti usmerene su na održavanje dijaloga, ekonomsku saradnju i infrastrukturno povezivanje. Da li je Berlinski proces ispunio svoju svrhu i da li je nakon četiri godine ispunio kako naša tako i očekivanja inicijatora? Pretpostavljam da će poslednji samit u Londonu dati odgovor na ovo pitanje. Da li je Berlinski proces zamišljen kao Maršalov plan za Zapadni Balkan?
Često stičem utisak da su sve ozbiljne reforme koje sprovodimo u senci Briselskog sporazuma koji je inače smešten u okviru Poglavlja 35 (zvanično nazvanog „ostala pitanja“). Jedan od potpisnika, pored Beograda i Prištine, jeste EU kao garant sprovođenja potpisanog. Međutim, ima li EU autoritet da utiče na Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština ili bi to lakše pošlo za rukom nekim drugim silama?
Optimista sam kada je u pitanju opstanak EU, jer verujem da države koje su uspele da pronađu zajednički interes nakon užasnih razaranja tokom Drugog svetskog rata, uspeti da pronađu rešenje i za današnje izazove poput Bregzita, migrantske krize, borbe protiv terorizma.
Na Solunskom samitu, održanom 2003. godine, doneta je Deklaracija kojom EU naglašava svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemljama Zapadnog Balkana. Petnaest godina kasnije čujemo istu rečenicu. Nama u Srbiji potrebna je jasnija poruka, konkretnija rešenja, što očekujem od samita u Sofiji. Potpuno je logično da Srbija kao stara evropska država bude deo evropske porodice naroda.
Autorka je narodna poslanica SNS i članica Odbora za evrointegracije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
