Marsovac u Srbiji

Iz opreza nije priznao autorstvo, jer je to delo žestoka kritika francuske monarhije, ali i devijacija evropske kulture i civilizacije iz ugla jednog istočnjaka, Persijanca. Fikcija omogućava da se zamisli kako bi neki daleki stranci posmatrali domicilnu kulturu svežim, nenaviknutim, naivnim pogledom i uočavali njena zastranjivanja, nepravde i paradokse.

Često smo zapetljani kao pile u kučine u svoj svet i svakodnevicu. U današnjem vremenu preobilja medijskih kanala, koji nas neprekidno ubrzano zasipaju smesama informacija, poluinformacija, dezinformacija, propagande, spinova, sve manje smo sposobni da sagledamo širu sliku realnosti i da racionalno razmišljamo.

Potreban nam je napor ili snaga mašte da se izmestimo, da zauzmemo perspektivu da bismo jasnije videli i razumeli svoje okruženje. U tome nam pomaže mentalna simulacija kojom zauzimamo pogled sa strane na zbrku tekućih događaja i pojava.

Znamo da je današnji međupovezan, međuzavisan, globalizovani svet i svako društvo u njemu, previše kompleksan za umne kapacitete bilo kojeg čoveka. Zato je tačno da je opasno i lažno svako demagoško uprošćavanje složenog društvenog tkanja i dinamike.

Ali ponekad, jedan jednostavan, naivan pogled sa strane dopire i razotkriva suštinu fenomena, baš kao što to čine neka dečija pitanja i opaske. Psiholog Maslov govorio je da treba svesno da uvežbavamo takvu naivnost, pa sam se ja setivši se Persijskih pisama, poigrala zamišljanjem dolaska jednog Marsovca-istraživača na Zemlju, ove 2022. godine.

Marsovac je dobio zadatak da proučava i proceni civilizaciju Zemljana, odnosno da izvrši komparativnu analizu različitih država i društava naše planete, u vremenskom okviru od početka 21. veka do danas Pošto nije dostupan našim čulima, on ne može da razgovara sa nama, ali pomoću marsovskog naprednog programa veštačke inteligencije može da dekodira značenje svega što čuje i vidi.

I tako stiže i u malenu Srbiju na brdovitom Balkanu, za koju prvo sazna, jer je to najglasnije i najzastupljenije, da se radi o zemlji koja je u poslednjih 10 godina, pod vođstvom svog najboljeg ikada državnika, prosperirala, dobila najveći priliv stranih investicija, doživela obnovu i renesansu posle strašne vladavine nekih žutih koji su je unazadili i doveli do bankrota. Pošto je naučnik, on krene u analizu tih podataka da bi izdvojio faktore, varijable, kauzalnosti i korelacije takvog uspeha.

Konsultujući dalje izvore, nailazi na rezultate istraživanja različitih uglednih nacionalnih i međunarodnih istraživačkih instituta, čiji su statistički obrađeni podaci sažeti u naslovima: Srbija je u vrhu u Evropi i svetu po oboljevanju od kardiovaskularnih bolesti koje su ‘ubica broj 1; Srbija je peta na svetu po indeksu „viška smrtnosti“ u periodu od 1. aprila do 30. juna 2021. godine; Srbija je u vrhu po siromaštvu, socijalnoj nejednakosti i korupciji; Srbija je zemlja sa izrazitim ekonomskim i socijalnim nejednakostima, siromašnih je sve više, izdvajanja za socijalnu pomoć su sve manja, a naše stanovništvo je među najsiromašnijim u Evropi; Nekoliko godina unazad Srbija je na samom vrhu neslavne lestvice država sa najvećim aerozagađenjem; Rast cena hrane u Srbiji najveći u Evropi i nastaviće da raste; Srbija je zemlja veoma starih ljudi, iseljavanje intenzivnije poslednjih godina; Mladi i obrazovani odlaze iz Srbije i retko se vraćaju.

Marsovac je zbunjen, jer je učio da principi logike, kao i matematički zakoni, važe u celom univerzumu, te da ne može ni na Zemlji, ni na Marsu, ni u Srbiji, bez obzira na njenu posebnost i izuzetnost najboljeg vođstva ikada, da bude istinito i da je Srbija ekonomski tigar, lider u regionu i šire, i suprotnost tome.

Marsovac brzo izlazi iz mentalne konfuzije primenom kriterijuma naučnosti, odnosno proverom valjanosti metodologije, pouzdanosti izvora i nepristrasne proverljivosti podataka. Naspram bajki i mitova sa ružičastih i srećnih televizija i iz nekih, utisak je Marsovca, bizarnih, priprostih novina, stoje ozbiljni naučno- istraživački instituti.

Možda ne moramo da idemo tako daleko da zamišljamo Marsovca u Srbiji. Na kraju krajeva, reći će naši ružičasti i srećni drekavci kao i konzumenti njihovih fantazija, Srbe mrzi skoro ceo svet, pa su i sva ta istraživanja i statistike namešteni na njihovu štetu.

Ali zato postoji jedno prosto marsovsko pitanje, na koje ružičasti srećni vernici nemaju odgovor: Zašto se svake godine iz Srbije iseljava 60 do 70.000 ljudi, i to većinom radno aktivnih i u reproduktivnom dobu? I Zemljani znaju, a i Marsovci bi se složili, da se ljudi ne iseljavaju masovno iz uspešnih i srećnih država. Svaki put kada se naše vlasti besprizorno samohvale ili kad ih hvale neupućeni sa nataknutim ružičastim naočarima, treba samo potegnuti to pitanje. Francuzi to nazivaju argumentom – toljagom (argument massue).

Uskoro se završava popis stanovništva, pa ćemo znati koliko smo se smanjili što zbog smrtnosti koja uveliko prevazilazi broj živorođenih, što zbog masovnog iseljavanja. Živi bili pa videli.

Autorka je filozofkinja i psihoterapeutkinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.