Maska protiv korone nije modni detalj

To znači da su mi dobro poznati razlozi za nošenje maski, način njihovog nošenja kao i sposobnost tih maski da nas zaštite od drugih ili druge od nas. To je i razlog što, posmatrajući sve one koji nose maske oko mene zbog korona infekcije, možda imam i neki kritičan stav, koji se razlikuje od svakodnevnih razmišljanja drugih. Čitaoci ovog članka će mi zbog toga to oprostiti i shvatiti da je to moja „profesionalna deformacija“.

U hirurškoj sali maske štite pacijente koji se operišu od osoblja koje se nalazi u sali. Te maske nose svi: lekari, hirurzi i anesteziolozi, instrumentari, medicinske sestre i nemedicinsko osoblje koje se nalazi u sali. Maske se nose preko lica tako da potpuno prekrivaju usta i nos i tako sprečavaju širenje eventualnih mikrobioloških agenasa pri disanju. Podrazumeva se da su sale i sav instrumenatrijum sterilni. Te maske su bele boje, pravougaonog oblika, određene veličine i izrađene od odgovarajućeg materijala.

Više od dve godine živimo u epidemiji, odnosno pandemiji, infekcije korona virusom, protiv koje su glavne mere zaštite nošenje maski, držanje fizičkog odstojanja i redovno, učestano, pranje ruku. Nošenje maski je najuočljiviji način zaštite, pa se o tome i najviše diskutuje. Za sada postoji naredba (sa snagom zakona) o obaveznom nošenju maske u zatvorenom prostoru, i preporuka za nošenje maske na otvorenom. U ovom slučaju masku nosimo iz dva razloga da: štitimo sebe od drugih zbog eventualnog zaražavanja ali i da štitimo druge od sebe takođe iz istih razloga.

A šta se u stvarnosti dešava. Naredba o nošenju maske u zatvorenom prostoru se uglavnom poštuje, dok se preporuka o nošenju maske na otvorenom sprovodi samo delimično. Može se reći da, zavisno od otvorenog mesta gde se nalazimo, ima više onih koji je nose ili više njih koji je ne nose.

Najveći broj ljudi masku nosi onako kako treba, preko usta i nosa i dovoljno pritegnutu da prekriva i deo lica. Ali ima i onih koji je nose samo preko usta. Nažalost, ima i onih, retkih, koji je nose kao portiklu, što deluje neozbiljno. Naravno, maska se ne nosi kada se nalazite sami ili u društvu nekog od svojih članova porodice, a oko vas nema nikoga drugog. Znam da će ovo nekome izgledati suvišno ali sam video i takve situacije gde usamljeni ljudi nose masku, a na puškomet nema nikoga.

Ono što meni posebno skreće pažnju jesu različiti oblici maski i maske različitih boja i dizajna. Na početku sam rekao da bi maske trebalo da budu pravougaonog oblika, izrađene od određenog materijala i bele boje.

Nasuprot toga danas smo u prilici da vidimo, i to sve više, maske različitih oblika, a što je još upadljivije i različitih boja i izrađene od različitih platnenih materijala. To više ne podseća na zaštitnu masku, već podseća na neki deo odeće, koji bi svojim modnim detaljem trebalo valjda da skrene pažnju posmatrača. Iako to, koji to čine, izgleda da ne znaju, kod mnogih posmatrača, a posebno kod onih koji znaju čemu maska služi, postižu sasvim suprotan efekat.

A takve maske nose ne samo obični ljudi već i neki pojedinci iz javnog života, političari pri javnim pokazivanjima, što svakako ne bi trebalo da čine. Posebno neprijatne asocijacije bude maske crne boje, a ima ih sve više.

S druge strane ovo su teška vremena, okolo nas su ljudi kojima su bliski članovi porodice oboleli od korona virusa i u teškom neizvesnom su stanju, a ima i nemali broj onih kojima su bliski preminuli od infekcije korona virusom. Treba pomisliti da ih takvo pretvaranje maski u modne detalje neprijatno pogađa. Znači, nije ni vreme a ni situacija kada teba isticati modne detalje.

Takođe, maska se nosi duže vreme, više sati neprekidno, kroz nju se diše, ona je neposredno prislonjena uz usne i nos i delimično se vlaži. Treba postaviti pitanje da li se boja kojom je takva „stilizovana“ maska dezenirana ne rastvara i udisanjem ne nanosi dodatne štete po zdravlje njenom nosiocu. Zato se valjda i hirurške maske izrađuju u beloj boji.

Treba postaviti i pitanje od kakvog materijala se izrađuju takve dizajnirane i crne maske i da li pružaju isti stepen zaštite kao one koje su tome namenjene.

Autor je profesor, Medicinski fakultet, Beograd