Medijska "elita" i solidarnost

Jasno je da je Vukašin Obradović, vlasnik, direktor, glavni i odgovorni urednik „Vranjskih“ i doskorašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u teškoj finansijskoj situaciji. Mi u Sindikatu novinara Srbije (SINOS) vrlo dobro znamo kakva je muka kada se ostane bez posla, a drugog nema. Takva sudbina zadesila je mnoge novinare i medijske radnike posle donošenja medijskih zakona pisanih uz saglasnost medijske koalicije.

Funkcioneri Udruženja novinara Srbije (UNS), NUNS-a, Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Lokal pressa i njima bliski portali ovih dana gotovo horski ponavljaju jednu reč: SOLIDARNOST. Kad oni to izgovore, nama u SINOSU digne se kosa na glavi.

To su oni isti ljudi koji su tražili da se država povuče iz medija iako su znali da će hiljade kolega ostati bez posla. Znali su i da će medije na lokalu kupiti biznismeni bliski vlastima i da će od njih napraviti partijske redakcije. Nije im smetalo ni to što je novim zakonom, za razliku od prethodnog, dozvoljeno da vlasnici medija budu „of-šor“ kompanije.

Ima li nekog u našoj branši da nije shvatio da nas je medijska koalicija prodala samo da bi dobila zakonsku mogućnost da u konkursnim komisijama deli budžetske pare? Naravno, pre svega svojim i sebi bliskim organizacijama. Govorili su biće manje medija, procenjivali da će sa 1.350 brojka pasti na 800. Danas imamo blizu 1.800 registrovanih medija, ali i nova medijska udruženja. Medijska koalicija polako odlazi na marginu, nema više članove u svim konkursnim komisijama, nestaje uticaj ali i novac.

PARE – to je ključna reč za medijsku koaliciju. Oni su borci isključivo za svoje interese, ne za slobodu medija. Da jesu, danas bismo bili organizovani na način kako to rade naše kolege u Evropskoj (EFJ) i Svetskoj federaciji novinara (IFJ). Imali bismo jak medijski sindikat, medijsku poslodavačku organizaciju, kolektivne ugovore kod poslodavca i na nivou grane, utvrđena radna prava, odgovornost i obaveze svih učesnika medijske industrije. Ali to ne odgovara vlasnicima medija, okupljenih u medijsku koaliciju. Morali bi da poštuju definisane standarde, da plaćaju plate i doprinose, a to bi za male medije značilo ključ u bravu. Da bi oni opstali, svi mi treba da postanemo – prekarni radnici!

Medijska koalicija opstruisala je sve pokušaje SINOS-a da se u Srbiji uspostavi socijalni dijalog u medijima. Iako EFJ i IFJ traže da sve tri njihove članice u Srbiji – NUNS, UNS i SINOS učestvuju u radu svih tela koja donose odluke vezane za medije, kolege iz dva udruženja, uz pomoć svojih „veza“ i funkcionera u vladi Srbije, ignorišu SINOS kao „malu, nerelevantnu i retrogradnu“ organizaciju.

I ne samo to. Pokušavaju, na svaki način, da ugase SINOS. Visoki funkcioner UNS-a za potrebe glavnog i odgovornog urednika „Novosti“ tražio je, svojevremeno, iz Ministarstva rada potvrdu da podružnica SINOS u „Novostima“ nije reprezentativna. Isti funkcioner, konsultant ekspert – misije OEBS i EU (kako navodi u svojoj biografiji) obio je zimus vrata kancelarije SINOS u Domu novinara u Beogradu i izneo naše stvari zato što je SINOS dozvolio kolegama iz Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) da sa nama dele prostoriju.

SINOS je podneo krivičnu prijavu protiv funkcionera UNS-a za delo Samovlašća (član 330 Krivičnog zakonika) zbog nezakonitog iznošenja računara sa poverljivim podacima i dokumentacije o članstvu SINOS-a, ali nemamo uvid u dalji postupak jer je rukovodstvo UNS-a zabranilo da nam se dostavlja pošta. Povodom postupka UNS-a reagovali su sindikati u regionu, ne i medijska koalicija koja je SOLIDARNO, ćutala.

Ali zato danas SOLIDARNO prizivaju i podržavaju na svojim sajtovima gašenje „Novosti“ zbog poreskog duga. Treba li više da podsećamo da je podružnica SINOS u „Novostima“ godinama upozoravala medijsku (i ostalu) javnost na finansijske probleme u Kompaniji. Nisu nas ni pogledali. Osnivali su sa tadašnjim direktorom i glavnim i odgovornim urednikom „Novosti“ i čelnikom Asocijacije medija Savet za štampu, širili ideju po Srbiji i gostili se o trošku „Novosti“. Ceh danas plaćaju radnici „Novosti“ koji bi, da se pita medijska koalicija, sada trebalo da ostanu bez posla. Zajedno sa radnicima Štamparije. Uz onih 1.200 koje je medijska koalicija već oterala na ulicu bio bi nas ukupno više od 2.000. Ne računajući Tanjug, od čijeg gašenja i dalje ne odustaju.

Treba li svi, kao Vukašin Obradović, da stupimo u štrajk glađu i hoće li medijska „elita“ i u tom slučaju slati pisma na brojne međunarodne adrese, organizovati proteste u Nemanjinoj? Ili, ono što važi za jednog njihovog, ne važi za hiljade drugih?

Autorka je novinarka „Novosti“, predsednica SINOS i sindikalne podružnice u „Novostima“