Kada kažemo „režim“ ili „vlast“ u Srbiji, treba da budemo vrlo precizni: tu je reč o Aleksandru Vučiću i grupi ljudi oko njega.
Mislim da je to vrlo vidljivo i poznato da predsednik Srbije vodi računa o svom rejtingu (zapravo, najviše o njemu) i onda praktično reaguje dnevno na svaki mogući faktor koji bi mogao da dovede do pada popularnosti.
Većina medija u Srbiji je pod direktnom kontrolom vlasti, uglavnom SNS-a. Dominantan trend je tabloidizacija. Na delu imamo prorežimske medije, koji raspolažu ogromnim količinama novca i minimalnim profesionalnim standardima. To zapravo nisu mediji, već deo propagande mašinerije.
U Srbiji imate permanentnu proizvodnju neprijatelja, krize, afera, kao i maketa. A ta potreba za proizvodnjom neprijatelja, za stavljanjem ljudi na stub srama, za homogenizaciju biračkog tela tako što će se javno linčovati neko, sada se zadovoljava preko satanizacije političkih oponenata, nepodobnih građana i medijskih kritičara. Ovde većina medija bukvalno funkcioniše kao toljaga u rukama vlasti. Ako se danas na nekom blogu, kolumni, tvitu kaže nešto loše o vlasti, automatski vam sledi prozivka u organizovanoj medijskoj falangi, u kojoj se zna ko je tu da vređa, psuje i preti a ko je tu zadužen da tom mehanizmu javnog razapinjanja da „objektivnu“ i intelektualnu sliku!
Cilj toga je dvostruk. S jedne strane da se pre svega „prestupnik“ kazni i zaplaši ali još važnije, za primer i upozorenje svim drugima da ne ponove sličnu grešku i da znaju šta ih čeka.
Vi u Srbiji možete, čak je i poželjno, da budete najglasniji protivnici SAD i EU, možete da psujete strane ambasadore, da vređate strane državnike, samo se ne sme problematizovati lik i delo velikog vođe!
Kada stvorite takvu strukturu vođe, oligarhija oko njega poslušno aplaudira, jer se provučeno kroz medijske filtere to doživljava kao „e, neka im je rekao“, pa mu tako široke mase aplaudiraju jer, tobože, hoće da zavede red, da se obračuna sa korupcijom, kriminalom itd.
Po mom sudu, ovde se jasno vidi autoritarna i latentno totalitarna priroda režima. Vlast u Srbiji oličena u jednom čoveku ne trpi ni različito mišljenje a kamoli ozbiljnu kritiku!
Ovakva situacija se ne može nazvati samo cenzurom, ovo je mnogo više od toga – medijska tortura sa elementima političke diktature!
Kritika je sastavni deo demokratije!
Vlast koja ne trpi kritiku mora da ode!
Autor je član Pokreta slobodnih građana iz Pančeva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
