Pitanje problema sa pokrajinom Kosovo i Metohija je duže na dnevnom redu i svakako da se ne može lako doći do rešenja. Srbija mora diplomatski, pravno i politički da uredi sistem gde razgraničenja ne smeju biti sirovine za razmenu „našeg za naše“.
Čini se da se ovde krije problem opstanka na vlasti onih koji su taj problem stvorili, a mnogo više o(p)stanka stanovništva kako u pokrajini tako i u čitavoj Srbiji. Problem sigurno neće rešiti onaj ko je problem „zakuvao“, već ko uoči problematične „sastojke“.
Ovo nije pitanje vredno milion dolara, već preko 100 milijardi dolara i to u pravima na resurse, te mogućim oportunitetima nove administracije u SAD da reši makar neki problem, a možda i obećanje srpske vlasti na tihu predaju teritorije u formi korekcija. Lekari će reći da nije svaka korekcija dobra po individuu, jer mora da prođe psihološku procenu, duže tretmane i adaptibilnost na promene.
Da li se zapitate zašto napredni predsednici nisu ispunili obećanje da će izvršiti reviziju neustavnih rešenja u pregovorima sa Prištinom?! Da li je Zajednica srpskih opština još jedan poraz onih prethodnih? Da li su Briselskim sporazumom prenete nadležnosti na tzv. kosovske organe a da oni nisu ispunili niti jednu tačku sporazuma? Ljudi u pokrajini su svesni da se ubistvom Olivera Ivanovića utire put lakom prihvatanju dogovora Vučić-Tači koje kontrolišu isti centri moći. Predsednik Vučić je rekao da ukoliko ne dođe do dogovora uskoro će morati da se brani Vranje, pa se građani pitaju „Koje mesto će pomenuti sledeće“ – možda ono gde će biti naredni izbori?
Naredni izbori, ako ne budu raspisani vanredni parlamentarni i lokalni su u Medveđi. Stanovnici Medveđe to dobro znaju – u strahu se najbolje vlada! U opštini Medveđa se sve više iseljava stanovništvo, ali brojevi u matičnim knjigama beleže povećanje, tako da je oko četiri hiljade Srba i šest hiljada Albanaca, jer matična služba i policija omogućavaju upis i ne brišu se pripadnici albanske zajednice iz finansijsko-kriminalnih razloga. Dokaz su izbori 2015. godine kada su Medveđane plašili sa 50 autobusa punih Albanaca, ne bi li SNS koalicija ostvarila što bolji rezultat! Kreiranjem izmišljenog protivnika povećana je podrška glasača koalicije oko SNS-a. Već danas se govori o budućoj „Srpskoj listi“ u Medveđi koju sprema sadašnji predsednik opštine Medveđa! Zato tema oko korekcije nije naivna, jer postoji dogovor o razmeni „našeg za naše“ u kome Srbija gubi! Kada bi se stvarno pregovaralo o našem i njihovom, onda bi Srbi u Albaniji dobili neka prava, makar da se zovu Srbi ili pravo nad ličnom imovinom i imovinom privrednih subjekata na Kosovu.
Opština Medveđa sa 524 kvadratna kilometra je razuđena u 44 naselja, od kojih su 11 uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom. Već pre šest meseci, pokret DJB u Medveđi je pozvao lokalnu vlast da izuzmu pominjanje Medveđe iz Preševske doline, da se zakaže sednica Skupštine opštine i razgovara, a onda raspiše lokalni referendum o nepriznavanju odluke da se pokloni ijedan ar površine Medveđe, kao što su odbornici Srpske liste u Gračanici poklonili 108 hektara većinski albanskoj opštini Kosovo Polje.
Pre tri meseca je obznanjen projekat Republičkog geodetskog zavoda po kome svaka opština i naselje mora dobiti ulicu i broj, kada se stiglo do zabrinjavajućih podataka o katastarskim parcelama Srbije i satelitskim snimcima koje ima kosovska strana. Pod plaštom promena naziva ulica i mogućeg označavanja kuća, u Medveđi su stigli elaborati o ulicama iz RGZ-a sa zadatkom da ih mesne zajednice usvoje, dok se uvidom primećuju „crvene linije“ koje se čitaju kao „korekcije granice“ potekle sa najviše instance. Za 11 sela uz administrativnu liniju sa pokrajinom Kosovom i Metohijom, problem su podaci koji mogu različito da se tumače, a prihvatanjem se može desiti da neki zaseoci budu već narednog dana u „drugoj državi“. U Poroštici, Velikoj Braini, Maloj Braini, Sponcu, Staroj Banji, Marovcu i drugim selima, mnogi snimci parcela sa Kosova prelaze preko administrativne linije, a jedna porodična kuća u Velikoj Braini na snimku je ocrtana kao „kosovska“. Sa strane opštine Medveđa, neke administrativne crvene linije odstupaju na štetu opštine, a putevi su isečeni administrativnom linijom. Pretpostavlja se da nije samo ovo predmet „tihih“ pregovora o razmeni, nego mnogo vredniji delovi jer se u blizini nalaze rudna bogatstva sa preko 500 miliona tona rude zlata i bakra u Tularu, dok postojeći rudnik u Lecu ima godišnju eksploataciju preko 200 hiljada tona rude olova i cinka, koji rudnim rentama može nerazvijenu Medveđu da dovede u status srednje razvijene opštine, a da od rudarstva živi stanovništvo narednih 50-80 godina.
Medveđa je primamljiva zbog prirodnih resursa, jer osim ruda u Tularu i Lecu postoje izvori termomineralnih voda u Sijarinskoj banji i Tularskoj banji; poludragi kamen oniks u Sijarinskoj Banji, Bučumetu i okolini, lekovite i mineralne vode u okolini Gajtana (Viline vode), nekoliko vodotokova i reka Jablanica, ima vodopad u Petrilju, dva veštačka jezera u Negosavlju i Petrilju, kao i kulturna baština iz srednjeg veka.
Odgovorni građani znaju da su granice Srbije udaljene od Medveđe preko 100 kilometara, a da je rešenje da se kao u Španiji prilikom bilo kakvog pomena secesije kao na primer Katalonije, tako i u našem državno-pravnom okviru Srbija obezbedi usvajanjem Zakona o Kosovu i Metohiji, koji treba da bude konstituent Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244 SB UN-a. To podrazumeva da se Republika Srbija u svakom trenutku mora odnositi odgovorno prema problemima, predlažući rešenja koja su očekivana i zasnovana na pravnim činjenicama a ne samo političkim. Sve institucije na Kosovu i Metohiji treba proglasiti privremenim, dokumentaciju i rešenja, a omogućiti državljanima Srbije veće pogodnosti u zdravstvu, socijalnoj zaštiti i slično.
Na Medveđi se dokazuje primer nebrige o stanovništvu kroz pravno nepostojeća lica u matičnim knjigama jer boravište i prebivalište moraju policijski organi da proveravaju, neodgovorno upravljanje resursima tako da je rudnik „Lece“ prodat, a rudne rente se ne uplaćuju ili bivaju stvar dogovora uprave rudnika i lokalne vlasti i time najprofitabilniji subjekt prošle godine biva proglašen kao najveći gubitaš u Srbiji; rudnik u Tularu se još ne otvara do razrešenja statusa; termalne i mineralne vode u Sijarinskoj banji i Tularu otiču u reke, a njima mogu da se zagrevaju stanovi, plastenici i na drugi način da se koriste. Najdrastičniji primer je moguće poklanjanje teritorije, pri čemu se u nezvaničnim krugovima govori o davanju 6 sela u opštini Medveđa, tj. onih sela gde se po popisu stanovništva nalazi većina iz albanske populacije, što bi implicitno trebalo da znači kod tri pomenute opštine na jugu Srbije, da 90% Preševa i 50% teritorije Bujanovca pripadne drugoj strani, a Srbiji da pripadne Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, a Severna Kosovska Mitrovica da bude centar Zajednice srpskih opština. Pitanje je gde i kako će u ovim podelama, razgraničenjima i korekcijama proći Medveđa, jer na ovaj način opet pregovaramo i istupamo u ime „naše za naše“! Dokle više?!
Autor je dipl. inž. master profesor
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
