E moj Branislave Nušiću, našao si kad ćeš da umreš. I ti Radoje Domanoviću. Kako vi danas falite svome narodu. I njegovom vođi. Kad bi makar Jovan Sterija Popović ustao.
Onaj Sterija, kog je gospodar Vučić proterao iz Kneževine Srbije 1848. godine u rodni Vršac. Da je živ pa da vidi kakve bi danas pokondirene tikve zatekao u rodnom gradu, gde bi ga proterao novi gospodar sa istim prezimenom. A i te tikve nikakve su spram onih u prestonici, gde ladno može da se organizuje Ludaja fest koji se do skoro održavao u Opovu.
O kapitalcima je tu reč. Sad vas voljeni moji Nušiću, Domanoviću, Sterija Popoviću kao glas razuma pred šatrom našeg Megacirkusa donekle menjaju Koraks i Petričić, govoreći nam: „Gde idete ljudi? Ne ulazite unutra. Prošlu predstavu ste jedva preživeli a ulaznice vam i danas naplaćuju“.
A Megacirkus radi punom parom. Predstave se više i ne prekidaju. Još čestito jedna tačka nije ni završena, a već se novi cirkuzanti spremaju da utrče pod šatru.
U dane praznika za predstavu se traži i karta više. Evo baš onomad u Megacirkusu je obeležen i proslavljen 9. decembar, Međunarodni dan borbe protiv korupcije. I to svečano i radno. A kako bi drugačije? Tog dana Vrhovni Megaklovn je rešio da tuži sam sebe i brata pride.
U trenutku kad se pisala krivična prijava protiv Prvorođenog i Drugorođenog, baš na svoj dan, zvanično se upokojila naša Agencija za borbu protiv korupcije.
I to samoubistvom, tokom pisanja podužeg saopštenja u formi sopstvenog nekrologa kojim nas ovo nekada nezavisno telo obaveštava da Branko Stefanović nema nikakve veze sa firmom GIM. Kao ni sa Nebojšom Stefanovićem. Jer tata Branko je u stvari Đilasov otac. I Jeremićev, Boškov, Lutftovčev i naravno Šolakov.
Pravo sa trapeza skočila je Agencija u čeljusti hijene dok je publika pod šatrom aplaudirala u zanosu kao Marko Đurić: „Bravo, bravo., bravo Vrhovni klovnu i stečajni upravniče Megacirkusa! Bravo! Kako si se samo lepo setio!“
Kako su samo ovi poklići uticali na raskošni talenat našeg Megaklovna i njegov stvaralački zanos.
I tako eto nama posle samoatentata i mitinga vlasti protiv opozicije, novog čuda koje kao da je stiglo od pisca scenarija za Top listu nadrealista. Vlast je rešila da tuži samu sebe. E kakvo bi to bilo suđenje Aleksandru Vučiću da na njemu može da svedoči Oliver Ivanović.
Ili makar Omer Mehić, pilot i heroj koji je stradao u padu helikoptera zbog nezajažljive želje ministra pod nadimkom Doktor Smrt da se malo samopromoviše kao spasilac Života.
Da bar na sudu može da se pojavi Slobodan Tanasković, čuvar iz Savamale koga su 24. aprila 2016. godine u izbornoj noći kidnapovale nepoznate osobe sa fantomkama na glavama i policijskim značkama na reveru dok su rušile u Hercegovačkoj ulici.
Kakvo bi tek bilo svedočenje Stanike Gligorijević, stradale na naplatnoj rampi u Doljevcu, čiji snimak pogibije je dostupan Vrhovnom klovnu ali ne i tužilaštvu. Mogao bi sud da pozove i novinara Milana Jovanovića iz Grocke.
I kao vrlo neugodnog svedoka i tetku iz Kanade, ali i teču iz Krušika. Koji bi uz ujku sa Jovanjice omogućio da Srbija konačno obori Ginisov rekord u dužini klupe za optužene.
Samo naš Megaklovn ima veliki problem sa svojim Megacirkusom. Jer barem 5 miliona građana, sitih svega a gladnih svačega, a najviše slobode i pravde, ne žele da im život prođe između dva aplauza pod šatrom.
Nit više kupuje ulaznice za Megacirkus. A i ovi što ih je sve manje pod šatrom, dok na silu tapšu ali ni približno više sa žarom kao Marko Đurić, bivaju sve više zbunjeni.
Jer dok tapšu dlanovima, umesto pljeskanja jasno se čuje: “Krušik, Krušik, Krušik, Jovanjica, Doktor Mali, Krušik, Krušik, Krušik….“
Nagazna mina iz Krušika, koju su Vrhovnom Klovnu podmetnuli tata i sin, razvalila je presto. I branu koja je držala napredni talog i mulj još od devedesetih.
Nemojte nikada zaboraviti da je taj talog prekrio Dafinu, Jezdu, staru deviznu štednju, hiperinflaciju, ratove, ratno profiterstvo. I da ma kako veliki bio taj sloj mulja i taloga, nedovoljan je da prikrije naše sećanje na žrtve ratnih zločina i političkih ubistva.
Kad akteri te tragedije kroče na pozornicu Megacirkusa kao Megaklovnovi, imamo grotesku koja se neće završiti aplauzom iz čijeg pljeska se čuje
Krušik, Krušik, Krušik!
Vreme je da neko prekine predstavu Megacirkusa. Dok ponovo ne puste lavove i druge zveri među publiku!
Autor je član DS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.