Mentalitet kulta ličnosti

Iako se kult ličnosti vezuje za visoke državne funkcije odnosno političare, kult ličnosti može da se razvija i u opozicionim strankama, nevladinim udruženjima, privatnim kompanijama, mesnim zajednicama i slično.

Tačnije, kreiraju se loši sistemi na svim državnim, nedržavnim i društvenim nivoima koji neguju mentalitet nesmenjivosti koji ne uvažava kvalitet i neguje poltronstvo, i brutalno lično-materijalističko orijentisanog društva bazirano na licemerju koje je, uvek, zamaskirano nekim lažnim patriotizmom.

Kada posmatramo sistem koji ima elemente kulta ličnosti, ne treba da gledamo osobu kao jedinku već društveno okruženje u kome je kult ličnosti ostvarim.

Jedan DŽosef Staljin se nije slučajno desio u Rusiji, a ne u Americi!

Vrlo često u Srbiji možemo da čujemo „da li postoji neko tamo ko će da lupi šakom o sto i da kaže dosta je bilo“.

Mentalitet kulta ličnosti neguje i produbljuje jedne jako ružne karakteriste nacionalnog karaktera kao što su: poltronstvo, politički oportunizam, nemanje integriteta, neodgovornost, licemerje i slično.

Ovakve crte nacionalnog karaktera dovele su do jednog fenomena koji se zove „kolektivna šizofrenija“.

Ovaj fenomen je kreirao okruženje u kome su ljudi ogorčeni, besni, nepoverljivi i, iako je to sve s pravom, problem je što taj fenomen kreira sve dublji ambis moralnog i duhovnog posrnuća iz kojeg nije lako izaći.

Društvo nije u mogućnosti da formira jedan identitet zdravog sistema vrednosti već konstantno degradira.

Mentalitet kulta ličnosti je u Srbiji doveo do toga da u 21 veku imamo situaciju da je onaj ko vlada, spreman da sravni sve sa zemljom da bi održao tu vlast, imamo lidere opozicionih stranaka koji, uprkos katastrofalnim rezultatima, nemaju nameru da se povuku i daju šansu drugima, opoziciju koja ne gleda viši cilj na duge staze već na račun budućnosti ovog društva rešava lične animozitete kroz političku borbu moći.

Imamo novo lice na političkoj sceni koje se nije izvinulo građanima što njihova lista nije poštovala Zakon o rodnoj ravnopravnosti već smo dobili odgovore pravdanja i teorije zavere, stanje u kome jedan od važnijih opozicionara skida bubicu u emisiji jer je čuo ono što mu se ne sviđa.

Postoji skandalozan anticivilizacijski nivo arogantnosti i manjka samokritike sa obe strane političkog spektra, dok razne društvene inicijative, kao što je jedan Proglas, odaju utisak masonske lože u koje je nemoguće ući i koje imaju moralni primat u načinu razmišljanja.

Posledice fenomena kolektivne šizofrenije je društvo koje razmišlja po principu „ako vlada i treba da vlada“, „da su svi isti“ („isti“ je možda prejako ali „slični“ baš i nije) i da ne postoji mogućnost promene.

Iskustvo u poslednjih tridesetak godina nas je naučilo da je ona narodna „sjaši kurta da uzjaši murta“, poprilično, legitimna.

Zastrašujuća posledica je jedno ozbiljno moralno i duhovno propadanje u kome nikoga ništa nije sramota i gde je sve normalizovano kao u distopijskom romanu 1984 Džordža Orvela.

Osećaj izgubljenosti sa izazovom kako promeniti taj trend će biti ozbiljan problem sledećim generacijama.

Pitanje svih pitanja je kako preokrenitu smer u drugom pravcu jer mentalitet nije nepromenjiva kategorija, štaviše, pošaljite istu osobu u Avganistan među Talibane ili u jednu uređenu državu Švedsku, ponašaće se na totalno različit način.

Treba, pre svega početi sa radikalnom promenom izbornog sistema u kome će građani direktno glasati za narodne poslanike, tužioce i mnoge druge visoke zvaničnike imenom i prezimenom, i koji se neće kriti iza partijskih lista ili dolaziti na funkciju putem koruptivnih lobiranja, već biti birani i raditi u interesu građana, a ne političkih partija.

Dakle, sistem smenjivosti (čitaj SMENJIVOSTI) na svim političko-društvenim nivoima.

Vreme je da se raskrinka lažni višepartijski sistem koji trideset godina unazad upropaštava ovo društvo.

Drugo, važno je da učimo mlade da, uopšte, nije kul biti apolitičan jer politika utiče na sve sfere njihovog života.

Mladi ne mogu da pobegnu od politike i moraju da isprave nakaradni političko-društveni sistem kolektivne šizofrenije koje im je starija generacija ostavila.

Autor je doktor međunarodnih odnosa

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.