Mera za povoljniji privredni ambijent

PRE { text-indent: 2.5cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }PRE.western { }PRE.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,monospace; }PRE.ctl { font-family: „FreeSerif“,monospace; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  	 	 	 	P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: "YHelvetica"; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10pt; }   

Taj negativan ambijent se, između ostalog, odražava i kroz potpuno nepoverenje između privrede i države, gde država, kroz svoje zakone i njihovu primenu, posmatra i tretira privredne subjekte kao potencijalne ili sigurne „prevarante“, koji žele da mahinacijama na tržištu obezbede profit, dok, s druge strane, privrednici (često opravdano) posmatraju državu i njena tela kao „kaznenu ekspediciju“ čiji je cilj samo da nađe grešku u nečijem poslovanju, kako bi kaznili i dodatno napunili državni budžet.

Kako se LDP od svog osnivanja zalaže za stvaranje koncepta i sistema u kome će država imati, pre svega, nadzornu i regulatornu ulogu u cilju stvaranja fer i sigurnog tržišnog ambijenta koji omogućava podjednake šanse za razvoj svih privrednih subjekata s jedne strane, i zaštiti učesnike na tržištu od svih vrsta malverzacija i zloupotreba s druge strane, predlažemo sledeće:

1. Da se izlazni PDV plaća po naplati, a ne po fakturisanju, a da država ne bi na sebe preuzela celokupni rizik poslovanja, da rok za plaćanje izlaznog PDV-a bude najkasnije 60 dana bez obzira na naplatu, što bi se poklopilo sa zakonom po kojem bi rok plaćanja za primljene robu i usluge bio ne duži od 60 dana. Na taj način bi se relaksirao novčani tok i likvidnost poreskih obveznika, dajući im šansu da porez plaćaju iz stvarno ostvarenog prihoda i priliva.

2. Da se povraćaj PDV na kupljena sredstva i opremu vrši po automatizmu, osim u slučaju da privredni subjekat ne naznači drugačije. Tako bi se izbeglo markiranje onih koji traže povraćaj i smanjio strah privrednika da na taj način „prizivaju“ inspekcije (koje se smatraju „kaznenim ekspedicijama“), a samim tim bi država pokazala dobru volju da bezuslovno stavi na raspolaganje kapital koji po zakonu pripada privrednom subjektu.

3. Da sva povezana pravna lica istog vlasnika solidarno odgovaraju za obaveze prema poveriocima i dobavljačima. Na taj način bi se obezbedila veća zaštita učesnika na tržištu od sve češće pojave da jedan vlasnik otvori više firmi, uporedo stvarajući situaciju u kojoj jednu kompaniju svesno baca u gubitak sa njenim poveriocima, a preko druge firme ostvaruje profit i neometano posluje bez ikakvih sankcija i preuzimanja rizika za svoje poslovanje.

Smatramo da bi predložene mere doprinele formiranju pogodnijeg i privlačnijeg ambijenta koji bi dao podstrek preduzetnicima da sa više vere i manje rizika ulažu svoj kapital, znanje i ideje i na taj način poboljšaju ekonomsku sliku naše privrede.

*Autor je član Predsedništva LDP