Metamorfoze Ivice Dačića

Već na prvim zasedanjima pokazalo se da su Dačićeve reči bile samo maska kojom je želeo da zavara političke neistomišljenike, da pomisle da je nešto krenulo nabolje u parlamentu. Nije prošlo mnogo vremena a skupštinska zasedanja počela su da kasne sa početkom rada, jer nije bilo kvoruma potrebnog za donošenje zakona.

Poslanici vladajuće većine su bezobzirno kršili dnevni red, diskutujući o svemu drugom, samo ne o onome što je od životnog značaja za državu i građane. Glavna tema najvećeg broja zasedanja bio je Dragan Đilas i njegov „nakradeni novac“, smešten navodno na Mauricijusu. I, naravno, poltronske pohvale Aleksandru Vučiću.

Kad predsedava sednici, Dačić mudro ćuti, jer je Socijalistička partija Srbije, čiji je on predsednik, koalicioni partner Srpske napredne stranke i nije pametno opominjati, ili čak kazniti njihovog šefa poslaničke grupe Aleksandra Martinovića, koji brutalno gazi nedavno usvojeni kodeks ponašanja.

Ne pada mu na pamet da opomene mlade poslanike SNS, koji sa skupštinske govornice deklamuju lekcije mržnje naučene na partijskoj Akademiji za mlade lidere.

Miloševićev pionir se na vreme distancirao od svog lidera, čim je osetio da je njegova politika počela da posrće.

Završio je Fakultet političkih nauka sa prosečnom ocenom 10. Priča se da je studirao 14 godina.

Strani jezici su mu zauvek ostali strani, pa pokušava da se afirmiše kao estradni umetnik- pevač.

Nije Dačića mnogo uzdrmala ni afera „Koferče“, koja do danas nije razjašnjena. Do sada je bio na raznim funkcijama: ministar unutrašnjih poslova, ministar spoljnih poslova, premijer, predsednik Skupštine. Jedino još nije bio predsednik Republike. Ali, idu izbori. Nikad se ne zna.