Metju Palmer i audicija za opozicione statiste

Nije me iznenadilo njegovo insistiranje na pravno obavezujućem sporazumu između onoga što se u diplomatskim okvirima naziva „Beograd i Priština“, a u praksi znači Republika Srbija i ilegalno otcepljeno tzv. Kosovo.

Takve izjave slušali smo i ranije od strane američkog ambasadora Entonija Godfrija, koji je u prethodnim mesecima uporno kršio Ustav i vređao osećanja naroda države koja mu je domaćin.

Palmer je učinio isto. Izjavio je da je „sporazum u toku ove godine izvestan“, budući da je to preostalo kao poslednji korak devetogodišnje Vučićeve kosovske politike.

Od 2012. godine do danas režim SNS je albanskoj strani predao policiju, pravosuđe, tužilaštvo, telekomunikacije, energetiku, carine i brojne druge unutrašnje i međunarodne ingerencije Srbije u pokrajini. Ostalo je još samo priznanje.

To će se dogoditi na osnovu, kako se sada već javno i otvoreno govori, pravno obavezujućeg sporazuma koji bi trebalo da potpišu Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti. U maniru kolonijalnog upravnika, Palmer je doneo jasnu poruku da se to mora desiti u toku ove godine.

Traži se samo odgovarajući model, kako bi „američki čovek“ Vučić taj sporazum progurao kod svojih glasača i kod srpske javnosti generalno.

Pritisak na srpsku javnost se vrši preko okupiranih medija, preko parlamenta u kojem nema opozicije, preko spinova o grčkom priznanju Kosova.

Kako god sporazum bude predstavljen, izvesno je da će njegova suština biti da otkloni prepreke da tzv. Kosovo uđe u preostale međunarodne organizacije i da bude priznato od trećih država, jer će Srbija praktično to isto učiniti.

Naročito je komično što izaslanik Palmer kaže da će sporazum biti baziran na „međusobnom priznanju“, kao da međunarodno priznatoj zemlji Srbiji treba priznanje od strane ilegalno otcepljene paradržave na njenoj teritoriji.

Ipak, nije me ništa od toga iznenadilo.

Takve stavove sam očekivao od Palmera, jer je zemlja koju on predstavlja glavni sponzor kosovske nezavisnosti i njihova pozicija je poznata.

Očekivao sam isto i od Vučića, on ionako već devet godina diže belu zastavu i pristaje na svaki zahtev u vezi Kosova i Metohije, prodajući komad po komad suvereniteta, dok glasačima u Srbiji priča patriotske priče preko svojih kontrolisanih medija.

Ono što me je iznenadilo jesu sastanci opozicije sa Palmerom.

I to ne po svom formatu, tu su bili svi pripadnici podobne opozicije koje sam i očekivao da vidim, kao ljude koji su ili izašli na prethodne izbore i tako prokockali volju opoziciono nastrojenih građana, ili oni koji već najavljuju izlazak na sledeće izbore, bez obzira na demokratske i medijske uslove koji se neće popraviti.

Iznenadili su me stavovi izrečeni na tom sastanku. Palmer je došao sa jasnim porukama opoziciji šta se od njih očekuje da rade.

A očekuje se da igraju ulogu mirnih statista u Vučićevom igrokazu u narednim godinama.

Prvo, u vezi Kosova i Metohije, očekuje se da pruže podršku dogovorenom rešenju (priznanju kroz pravno obavezujući sporazum), tj. da ne uzbunjuju srpsku javnost i ne mobilišu podršku glasača na tom pitanju.

U prevodu, da anesteziraju opoziciono nastrojene birače.

Drugo, u vezi izbora, od njih se jasno očekuje da izađu na birališta 2022. godine, bez obzira na izborne i medijske uslove dostojne najgore komunističke diktature.

Njihovo je da izađu na te izbore i da svojim prisustvom na listiću (a neki od njih će ući i u parlament, doduše u malim brojkama) daju legitimitet izbornom procesu i nameštenoj pobedi Vučićevog režima.

Pristali ste na uslove, učestvovali ste, izgubili ste, nemate prava da se ljutite. To će biti formula koja im se sprema.

Treći zahtev je možda i najviše iznenađujući.

Palmer je insistirao da se opozicija ne protivi projektu multinacionalnog koncerna Rio Tinto, tj. iskopavanju rude litijuma u Loznici, Kosjeriću, Požegi, Valjevu i drugde. Podsetiću, ovaj projekat izaziva velike kontroverze zbog potpune netransparentnosti i vrlo negativnog dugoročnog uticaja koji će iskopavanje i prerada litijuma imati na životnu sredinu celog Podrinja i zapadne Srbije.

Pokret Oslobođenje se od svog osnivanja povezao sa lokalnim aktivistima u tom kraju i radi protiv ovog projekta. Većina opozicije nas je sledila u tome i ukazivala na štetnost ovog projekta. Sada ih je Palmer ućutkao.

Američki izaslanik u Srbiji je nastupio kao lobista britansko-australijskog koncerna Rio Tinto, došavši u Srbiju da obezbedi interese zapadnih kompanija koje žele da zagade i unište naše vode, reke, šume i njive.

Opozicija je dakle dobila jasne naredbe: ne smete da se bavite Kosovom, stanjem demokratije i ekologijom. Morate da izađete na izbore. Kojim temama ćete da se bavite u kampanji? Snađite se.

Ko na ovo pristane, dobiće naklonost Amerike, tj. poneku mrvicu sa njihovog stola.

Jer zna se ko je njihov glavni igrač ovde i ko im ispunjava sve spoljnopolitičke interese. Amerikanci neće napustiti Vučića.

A vi ćete služiti kao statisti, da zadovoljite minimalni kriterijum demokratije: učešće opozicije u izbornom procesu i radu parlamenta. Srećno, statisti! Nadam se da ste prošli audiciju.

Autor je predsednik pokreta Oslobođenje