Metro-logija: Zašto je metro od nacionalnog značaja?

Zašto bi mala mesta finansirala nešto što će biti u nekom najvećem i finansijski najjačem gradu u državi?

Metro nije jedino sredstvo trošenja poreskih prihoda cele države u nekom velikom gradu. To su i bolnice, univerzitet, institucije centralne uprave, državni mediji, specijalizovane srednje škole, sajmišta, kongresni centri, važni muzeji… Sve to je iz praktičnih razloga smešteno na relativno malom prostoru nekog velikog grada, a pripada celoj državi. Samim tim mora biti svima što lakše dostupno. Železnica je osnovna institucija koja garantuje dostupnost svih tih sadržaja, ali ako je grad veliki ona pokriva mali broj lokacija. Ipak, u samom Beogradu, jako veliki deo tih sadržaja od nacionalnog značaja je odlično pokriven pravcima železničkih pruga. Stajalište Tošin bunar je uz Studentski grad, Karađorđev park uz medicinske fakultete i na nekoliko stanica tramvajem od Voždovačkih fakulteta. Vukov spomenik pokriva većinu tehničkih fakulteta i niz studentskih domova. Ali ipak ubedljivo najviše sadržaja od nacionalnog značaja neposredno pokriva železnička stanica u Savskom amfiteatru, odnosno Glavna železnička stanica. Sam Prokop, osim što je predviđen kao dogradnja železničkog čvora, pokriva i zonu najveće koncentracije specijalizovanih klinika u Srbiji. Ali od istih ga razdvaja klisura. Kreatori Prokopa do dan danas nisu osmislili pešačku pasarelu preko klisure po najkraćoj, i po putnika najlakšoj putanji između oboda grebena klisure.

U slučaju Beograda, zajednički interes i Beograđana i ostatka Srbije je metro linija kroz središnji deo Kruga dvojke, veza železničkih stanica Novi Beograd, Glavna železnička stanica i Vukov spomenik, te dalje do mesta gde je moguće izaći iz autobusa ili parkirati kola izbegavši kretanje istima kroz hronično zagušen širi centar Beograda. Sa te strane, na istočnoj strani bi metro morao imati dodir sa autoputem negde kod Šumica ili Medakovića, a što nije predvideo ni jedan metro plan do sada. U suštini, Beograd trenutno koristi jedva desetinu mogućnosti gradskih, prigradskih i daljinskih putovanja železnicom. Nabavljeni su novi vozovi, rekonstruisane neke pruge, na primer do Valjeva i Pančeva. Ali na istima nisu uspostavljeni vozovi koji bi ova mesta povezali sa ijednim od sadržaja nacionalnog značaja! Prebacivanjem vozova sa Glavne na Prokop je samo unazađeno već loše stanje, i poništen efekat investiranja. I pre toga, samo 5 od 28 okružnih centara su imali zadovoljavajuće veze vozovima sa svojom prestonicom. Za još 5 nije problem stanje pruge, već nezainteresovanost države da uspostavi direktne linije. Odnosno, do opravdanosti investiranja republičkog budžeta u metro, razdvaja nas ogroman obim rada na unapređenju nacionalne železničke mreže. Tu spada i jedina, danas jako zapuštena, železnička stanica u centru Beograda.

Sledeće srede: Kada i gde je metro opravdan?

Autor je dipl. inženjer saobraćaja