foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Šta smo novo saznali o predsedniku svojih glasača Vučiću, a što kao nismo znali ili smo se pravili da ne znamo makar u javnim nastupima ili tekstovima uporno saopštavajući jedni drugima i trećima ono što ni sami ne verujemo ili ne mislimo. Pa za početak evo da se i ja jednom zahvalim predsedniku svojih glasača što nas je svojim nastupom pre neki dan u Novom Sadu oslobodio tog bar za mene tereta ma koliko sam se trudio da ga ne nosim.
Ponoviću, mislim na teret izgovaranja neistine kao uspostavljene i uobičajene „kaoistine“. To što je u ime nekakve političke korektnosti većina pisala ili izgovarala, titulisala ili kvalifikovala političke aktere i događaje koji nam se neprekidno guraju u kadar izgovarajući ili pišući neistine u koje ne veruju bilo mi je jednako teško. O čemu se zapravo radi?
Vrlo nam je jasno a uz tv slike (razglednice iz autokratije) poručio koga je i čega on predsednik, predsednik Srbije kako ga većina naziva svakako nije. Drugim rečima Srbiji je obznanjeno sa „najvišeg mesta“ da nema predsednika već da je Srbiju odnosno državu Srbiju oteo, preuzeo okupirao, ne znam koji izraz da upotrebim, dakle recimo uzurpirao, predsednik jednog slomljenog ili bojom zamazanog izloga jedne političke partije koja u svom imenu ima i naziv države i kvalifikacije koje joj ni u kom slučaju ne pripadaju (napredna).
Takođe je potpuno jasno da osim što je predsednik jedne političke partije (a tu se kao takav lažno predstavlja i predsednik vlade) da je i predsednik huligana koji to nisu o sopstvenom trošku no o našem jer su plaćeni našim parama da slušaju naredbe predsednika jedne političke partije u poslednjoj bici koju vodi u prethodnih tridesetak godina a protiv svog „ljubljenog“naroda. Dobro, ovaj iz Novog Sada nije njegov jer nije za njega pa je prema tome taj (ne)narod ustvari korumpiran (strani plaćenici) a ne „ON“, i rasprodaje zemlju od Kosova pa nadalje (izdajnici) a ne „ON“ i tako dalje i tako bliže. Po ko zna koji put prisustvovali smo predstavi u kojoj se fokus sa stvarnih problema pomera na nepostojeće u jednoj zloj režiji koja traje od „Karlobaga, Ogulina, Karlovca i Virovitice“ do „Kad se vojska na Kosovo vrati“.
Dakle po ko zna koji put uz pomoć zlikovačkih tabloida i zlikovačkih medija sa nacionalnom frekvencijom saopštavano nam je da nije loše to što je loše već su loši oni koji o tome kao o lošem govore a svaki zahtev za odgovornošću predstavlja se kao napad na državu i ustavni poredak u državi koja je isparila i u kojoj Ustav odavno ne zanima ni sudije Ustavnog suda. Ko god je hteo da otvori oči nakon rušenja u Savamali mogao je ovu budućnost (sadašnjost) videti potpuno jasno, pogotovu ako se imaju u vidu iskustva devedesetih kada su radikali bili deo zločinačke vlasti. NJihova specijalnost da sve čega se dotaknu isprazne od sadržaja nažalost evo na koncu počinje da se ostvaruje i na najužasniji način ubistvima sopstvenog stanovništva.
No pre nego zaključim ovaj tekst osvrnuću se na još jednu stvar koja nam se pojasnila nakon protesta u Novom Sadu a koja je potpuno očekivana jer i političke funkcije imaju svoja čvrsta pravila. Videli smo da Srbija polako a proces je već uzeo maha, gubi policiju i da je to sve više politička odnosno partijska policija. Izvinjavam se naravno onom delu policije koji na ovo negoduje kao i ja. Ipak dok to rade negodujući u sebi ne mogu se baš solidarisati. Solidarnost je dvosmerna ulica što mi Srbi nikako da naučimo.
Da bi kad ti je teško očekivao pomoć moraš prethodno pomoći kad je to nekome potrebno, zar ne, jednostavno je. Istorija koju mi ovde razumemo valjda kao nekakve ekranizovane priče koje će nas zabaviti tu i tamo u više primera pokazuje kuda i kakvom stanju vodi partijska policija. Primeri nacističke Nemačke, staljinističke Rusije i SSSR, Čaušeskuove Rumunije te Istočne nemačke i sličnih država veoma su slikoviti. Dakle sledi pojačanje političkog nasilja i ograničavanje sloboda. No u skladu sa tim evo jedne poruke policiji: Svi smo mi Mila Pajić, Ivan Bjelić, Goran Ješić…
Očekujemo poziv na informativni razgovor ili možda da dođemo sami! Sloboda se osvaja kaže Goran Ješić. Pa za kraj! Neće kopati! Neće rušiti! Dodajte šta sve neće…
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
