Milenijumsko nasilje nad ženama

Ovaj uradak je pogrešan na mnogo nivoa, ali je on u svom tehnološkom smislu, u svojoj takoreći suštini, normalan kontinuitet promocije patnje, krvi i nasilja kroz kanale koji sebe nazivaju medijima.

Glavni & odgovorni urednik tog tabloida, Dragan J. Vučićević, nije mogao ni da nasluti, da će se ispred zgrade njegove redakcije, i to dva puta do sada, sakupiti masa mladih devojaka i žena, kojima je dogorelo. Koje su došle da pokažu bes. I da pokažu da više ne mogu da izdrže sveopšte ludilo, koje im se svakodnevno prikazuje kao normalno.

Ne dolazi gnev samo iz toga da li je višestruki silovatelj dao intervju, ili o tome kako je Informer svemu tome pristupio pogrešno, već kulja lava iz onih najdubljih ponora.

Deset godina je zajedno sa drugim „malim Bastiljama“ uništavao živote ljudi. Deset godina otkako je jedan najjeftiniji dnevni list ušao u sve domove, rasturio i slomio živote. Deset godina goni svakoga ko nije hteo da priđe jednopartijskom jezgru zla.

Deset godina otkako je svakog bogovetnog dana stavljao najintimnije informacije o građankama i građanima ove zemlje. Deset godina otkako se među tim hartijama promovišu ratni zločinci, silovatelji i gangsteri. Deset godina otkako se za femicid, nasilje u porodici i seksualno zlostavljanje „sluša i druga strana“.

Deset godina je dug period. Čitave generacije su odrastale, stasavale i formirale se kroz period koji su pojeli naprednjaci. Godine koje nam niko neće vratiti.

Međutim, protest ispred ovog lica i naličja SNSrbije nije samo protest protiv tog lista, već i jedna pobuna protiv milenijumskog nasilja prema ženama. Protiv sistemske gluvonemosti na ženski vapaj. I protiv patrijarhalnog mraka koji proždire ženski rod vekovima unazad. Ovo je bio i katarzični urlik za sve žene koje su preživele nasilje, ali i odavanje poštovanja i sećanja na one koje nisu.

Zbog svega toga ovaj protest ispred Informera – koliko god izgledao mali i beznačajan, a on to nije – postao je trunka svetlosti u ovom beskrajnom mraku.

U danima koji dolaze, ali i u onima koji su iza nas, kada je nasilje u neprestanom porastu, hrabre i besne žene su ovim protestom postavile dovoljno visok svetlosni toranj za sve one koje ne mogu da im se pridruže. Za sve one koje su ugušene i ponižene. Za sve one koje i dalje trpe. Koje se plaše svoje porodice i okoline. Za sve one koje se misle da će biti odbačene. Ili pretučene. Ili ubijene.

Za sve one koje tumaraju po mraku u potrazi za izlazom iz pakla. Koje imaju strah od sopstvene senke. Svog odraza u ogledalu. Svoje boje glasa. Za sve njih, ove žene i devojke ispred Informera urlaju do kosmosa da nisu same. I da to nikada neće biti.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.