Zimska fudbalska pauza u Srbiji protiče u znaku iščekivanja da se pojavi kandidat za mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije, po meri aktuelnog vladara našeg fudbala Tomislava Karadžića, kome bi on prepustio svoju funkciju. Ako se takav ne pojavi do Izborne skupštine u februaru, Tole će ostati „fudbalski kralj“ dok mu se ne rodi „prestolonaslednik“.
U međuvremenu, taj naš čuvar fudbalskih fosila u muzeju istorije, koja je za njega stala još u mladosti, nastoji da kanonizuje svoj stil vladanja srpskim fudbalom i ponaša se kao da je Srbija rodna gruda svetskog fudbala. On je do te mere dosledan u sprovođenju svojih stavova da je, što bi Kiš rekao, sebe pretvorio u mumiju. Ne vidi i ne čuje roptanje neizlečivo bolesnog najpopularnijeg sporta u nas.
Propast Zvezde i Partizana, nekadašnjih velikana našeg klupskog fudbala i tzv. Jelen Super lige, u kojoj je super jedino pivo, ne postoji u sferi njegovih interesovanja. U fokusu njegovog angažovanja su samo dve stvari: „patriotska“ odbrana Srbije od Kosova i povratak na mesto selektora Siniše Mihajlovića, od čijeg neznanja je deblji jedino njegov obraz. Za Toleta dakle ne važe ljudski i prirodni zakoni po kojima se „čovek i njegova svest menjaju po meri saznanja i po logici iskustva“. Tole i njegova „glasačka mašina“ u Savezu niti znaju niti hoće da bilo šta menjaju. Sebe pogotovu.
On na primer misli da je to što je FIFA prihvatila da reprezentacija Kosova ne igra protiv Hrvatske u Prištini prvu prijateljsku utakmicu – visoko patriotski čin i pobeda Srbije. A to, ustvari, nije ništa drugo nego inaćenje u stilu „da komšiji crkne krava“. Jer to „Stop Kosovu“, kako su u FSS krstili odluku FIFE da dozvoli reprezentaciji naše nekadašnje Južne pokrajine igranje prijateljskih utakmica sa svima osim sa državama iz okruženja, zapravo je u totalnoj suprotnosti sa potpunim političkim preokretom koji je izvela aktuelna vlast u Srbiji.
U Fudbalskom savezu Srbije kao da nisu čuli da su novembra prošle godine u Briselu predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i predsednik Vlade Kosova Hašim Tači potpisali sporazum o normalizaciji odnosa. Zahvaljujući i tom sporazumu, Srbija je prošle nedelje počela pristupne pregovore za ulazak u EU.
Da je na čelu fudbalske Srbije autentični Evropljanin, ispoljio bi sasvim drugačiji patriotizam od Toletovog. Otišao bi u Prištinu i sa kolegom Fadiljom Vokrijem potpisao sporazum o normalizaciji fudbalskih odnosa. Prva tačka tog sporazuma bi glasila: „U želji da na simboličan način doprinesu opštoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, FSS i FSK su se dogovorili da reprezentacija Srbije odigra prvu prijateljsku utakmicu sa reprezentacijom Kosova početkom marta u Prištini“.
Može se, dakle, biti patriota i na drugačiji način, pogotovu što za tako nešto nije potreban nalog ni od Dačića, ni od Vučića. Zapravo, oni su taj nalog već dali prošlogodišnjim Briselskim sporazumom. A možda se Tole i kompanija plaše da bi igranjem u Prištini ubrzali prijem Kosova u FIFU, te da bi u nekim budućim kvalifikacijama Srbija mogla biti eliminisana od Kosova. Znaju dobro naše „fudbalske patriote“ da je Kosovo fudbalski jače od Makedonije, da, kao i Srbija, ima igrače u najjačim klubovima Evrope.
Janzaj je u Mančester Junajtedu, Šaćiri u Bajernu, Behrami u Napoliju i tako redom. Po njihovom antisportskom rezonu, poraz od Kosova bio bi doživljen kao nacionalni slom Srbije iako je reč samo o igri, pa makar ona bila i fudbalska. Uostalom, gubili smo i od Azerbejdžana, pa su Tole i kompanija i dalje čvrsto u svojim foteljama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
