Miloš Jovanović, novi Vučićev Pinokio

Mučno je bilo mesec dana sedeti u Skupštini i gledati pokušaje Koalicije NADA da odglumi opoziciju, a da ne izgovore baš ni jednu konkretnu činjenicu, niti ukažu na bilo čiju odgovornost.

Ako posle saopštenja Novog DSS-a niste u stanju da sebi odgovorite na pitanja: da li Miloš Jovanović ima strani pasoš ili ga nema, da li hvali ili kritikuje Vulinovo imenovanje, i zbog čega su zapravo rasturili poslanički klub, onda vam je potpuno jasno kako se sve vreme oseća neko ko je u tu koaliciju ušao da bi se borio protiv režima.

Da se ne lažemo. Očigledno da je u toku je generalni remont srpske političke scene. Stare potrošene marionete treba zameniti novim, pa glavni drvodelja uz pomoć svojih medija intenzivno lakira svog novog Pinokija za igrokaz koji sledi. Videćemo šta će posle toga ostati od Srbije, od stanovništva, od institucija, od ljudskih prava, od ekonomije, od teritorije.

Čelnik nekadašnje koalicije NADA me je optužio da pretvaram političku scenu u rijaliti zato što sam snimio i dao rešenje za problem sa komunalnom policijom, sa kojom se građani svakodnevno suočavaju!

Očigledno da je pomešao rijaliti sa realnim problemima građana. Rijaliti je upravo ono u čemu on učestvuje, u predstavi sa temom Skupština, u kojoj igra ulogu salonske patriotske opozicije, sa povremenim lansiranjem praznih, sterilnih saopštenja za javnost, pokušavajući da kod građana ostavi utisak elitističke partije.

A realni problemi građana su komunalne službe, policija, sudstvo, zdravstvo, nepoštovanje zakona, pronevere i krađa, a pogotovo propagandna mašinerija koja njihov kriminal prikriva. Upravo su to teme kojima se NEMA NAZAD IZA JE SRBIJA i bavi, u za njega spornim video klipovima. Možda Jovanović zna nešto više od nas, možda sve ove institucije i jesu samo običan rijaliti? Zašto se onda krije iza saopštenja, umesto da skupi ELEMENTARNU hrabrosti za TV duel, pa da isteramo istinu na čistinu.
Građanima koji su za koaliciju NADA glasali zbog generala Delića, duguje objašnjenje zbog čega je odustao od politike dogovorene pre izbora.

Upravo zahvaljujući glasovima ovih ljudi njegova stranka je prešla cenzus i ušla u parlament. Sećate li se one „Žurke za Vučićevu opoziciju“ (izbori 2020.)? Čak ni tada na svojoj čuvenoj „Metli“ nije uspeo samostalno da stigne do cenzusa.

Sada, kada je konačno ušao u Parlament, očigledno je da se NADA nekom ministarskom, gradonačelničkom, ili barem ambasadorskom mestu po isprobanom receptu Aleksandra Šapića, koji ne samo što je postao gradonačelnik, već je „gratis“ SPASao i svoje nelegalne kvadrate.

Možda se i gospodin Jovanović NADA da će isto tako „gratis“ spasiti zatvora svoje najbliže saradnike i ako su već pravosnažno osuđeni. Izgleda neverovatno, ali postoji i kusur- pristup dosijeima, umesto odsluženja kazne, uz dozvolu da se građanima otvoreno preti njihovim otvaranjem. U zamenu za šta ?

Može im biti neprijatno ako se ispostavi da je građanin kome se preti, zapravo poslanik koji se i zalaže da dosijei nosioca svih državnih funkcija moraju biti dostupni javnosti. I nema ništa protiv da bude prvi!
Ucenjen, potkupljen ili samo kukavica – rezultat je isti. Sem ako ovo poslednje ne dokazuješ ponižavajući žene. Čak i kada je pitanje tendenciozno – ipak fali malo ELEMENTARNE pristojnost sa novinarima. Naročito kad tri dana ranije rasturiš koaliciju sa obrazloženjem da se gnušaš rijalitija.

Da li smo već u MATRIKSU?

Lažni novinari, lažna opozicija, lažne diplome, lažni navijači, lažne patriote. Ima li u Srbiji još nečeg stvarnog, sem bede materijalne i duhovne. Sem primitivizma i kriminala. Sem sluđene dece i iscrpljenih roditelja? Ako je tačno da zdrav ima bezbroj, a bolestan samo jednu zelju, u kom stadijumu bolesti je onda društvo u kome pametni imaju samo jednu želju – da budu jedan od 800.000 iz popisa kojih danas više nema u Srbiji.

Autor je poslanik pokreta „Nema nazad, iza je Srbija“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.