Setimo se Miloševića i Čaušeskua: Ima li svrhe izlaziti na glasanje?

To pomišljaju i pristalice i protivnici svoje političke opcije – i jedni i drugi podrazumevaju da jedan glas više ili manje ništa ne znači i da je bolje da umesto odlaska na glasanje to vreme posvete nečem drugom.

Pitanje izlišnosti glasanja postavlja se i kad birači nisu zadovoljni izbornom ponudom, kad im se čini da su sve stranke ili svi kandidati „isti“. Nisu u pravu ni jedni ni drugi!

U politici su česta iznenađenja, a javno mnjenje varljivo i nepredvidivo. Setimo se poslednjeg mitinga Čaušeskua, kad se njegovo obraćanje narodu iz početne euforije i ovacija iz prvih redova mitinga, bukvalno u trenu, pretvorilo u moru i užas – većina je zvižducima i povicima izrazila toliki bes da se dotle neprikosnoveni vladar dao u beg!

Setimo se poslednjih izbornih ciklusa Miloševića i Tadića, kada su predizborne ankete kazivale jedno a izborni rezultati rekli drugo.

Uzmimo da sada nema te neizvesnosti i da će najjača stranka ubedljivo pobediti. No, ta jedina izvesnost nije dovoljna da opravda izostanak sa glasanja. Zašto?

Još na počecima višestranačkog izbornog sistema uočeno je da je loše stanje demokratije u društvima gde nema političke ravnoteže između vlasti i opozicije, odnosno tamo gde vlast ima preveliku prevagu.

Vlast u takvim društvima nema realni korektiv i često doseže moć i prerogative vlasti u jednopartijskom sistemu.

Smatra se da nije dobro ni kad je ta razlika premala, kad iziskuje kohabitaciju (podelu vlasti sa opozicijom), pri čemu sporovozan i mukotrpan put do odluka usporava a neretko i ne onemogućava razvojnu dinamiku, uvođenje reformi, bilo kakve radikalne promene. Zato nije retko stanovište da društvo sa izrazito nadmoćnom strankom ima veći kapacitet promena i otvoren(iji) put ka bržem progresu. Sve navedeno upućuje na potrebu izlaska na izbore.

Pristalicama opozicionih stranaka ne treba da bude svejedno koliko će poslanika da ima njihova politička opcija, a ni pristalicama stranaka koje pretenduju na vladajuću koaliciju kolika će ta participacija biti.

Nije ispravno misliti da je mali korpus glasova nebitan za ishod izbora. Ponekad je bitan i jedan glas, iako izgleda jedna slamka među vihorove!

Istorija nam je pokazala da svaki glas može imati istorijski značaj. Evo dva upečatljiva primera: Na izbornoj skupštini nacističke stranke Hitler je pobedio za jedan glas!

Pitanje je kakva bi bila sudbina Nemačke da je pobedio njegov protivkandidat – realna je pretpostavka da bi bio znatno drukčiji od Hitlera.

Drugi primer: nakon oslobođenja Amerike od Engleske, mržnja Amerikanaca prema Englezima bila je tolika da je u izboru državnog (zvaničnog) jezika za svega dva-tri glasa prevagnuo engleski nad nemačkim, a pitanje je kakva bi bila potonja istorija da je izabran nemački jezik, jer jezik je jedno od najmoćnijih činilaca i oruđa političke kohezije.

Ne drži vodu ni argumenat da su svi političari isti. Moderna nauka je otkrila da ništa na svetu nije isto, ni kapi kiše ni pahuljice snega, da i ne pominjemo krupnije fenomene prirode i društva. Ni u našoj porodici i široj rodbini, ni među našim poznanicima, a kamoli u širim ljudskim skupinama, niko nije isti sa nekim drugim. Svi smo različiti – po sposobnostima, znanjima, moralno…

To ne treba da nam bude svejedno – ako se u druženju, u ljubavi, u poslovima… opredeljujemo prema nijansama, zašto da tako ne postupimo i u političkim afinitetima?

Istoričari, politolozi, sociopsiholozi … potvrđuju konstantu koju je definisao istoričar Lord Ektona (Acton): „Svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno.“ Drugim rečima, i garniture koje su dobile vlast na fonu uzornog morala postepeno, protokom vremena, zahvati veći ili manji stepen nepotizma i drugih vidova pristrasnosti – protežiranja svojih na račun tuđih, nepoznatih, „ko zna kakvih“ kadrova… Zato u svim demokratskim zemljama postoje vremenski limiti, mandati.

Zašto su – za sve aktere izbora, i za pobednike gledano na duže staze! – bolji fer-izbori nego krivotvorena pobeda?
Vladajuću garnituru, i bez njene otvorene namere, prati veća pažnja javnosti – ima više novca, veći medijski uticaj već samim tim što je prisutnija (frekventnija) u vestima i drugim medijskim sadržajima.

Zato treba da je u medijskoj prezentaciji maksimalno ravnopravna i moralno čista – da bude fer i u prezentaciji sebe i u kuđenju suparnika. Zloupotrebom svoje privilegovane pozicije opterećuje svoj imidž i krnji legitimitet, a samim tim i kapacitet za principijelnu politiku… Moralni minus neprestano baca senku na politički integritet, ostaje trajna mrlja. Sitni izborni dobici, dugoročno gledano, postepeno se pretvaraju se u gubitke; i najbolje poduhvate vlasti pratila bi senka nefer izbora.

Kod nas se, nažalost, politička borba još doima kao borba gladijatora na život ili smrt, a ne kao utakmica olimpijskih načela i kao pobeda (naj)boljih. Još smo predaleko od poimanja korišćenja privilegija kao greha prema strani – umesto poimanja suparnika kao zastupnika načelno ravnopravnih alternativa, kod nas se izborno nadmetanje poima kao borba neprijatelja.

Iako ima bezbroj privilegija za plasiranje svoje političke opcije, vladajuća stran(k)a se mahom bavi satanizacijom opozicije, medijski i na sve druge načine potisnute na društvenu marginu! Već i sama ta enormna neravnopravnost dovoljan je da glasamo za promenu, čak i da ima najbolja obećanja, a kamoli što ostaje na starim i ispraznim populističkim floskulama!

U politici nema neutralnosti. Ko smatra da neučestvovanjem (setimo se „belih listića“) zadržava status kvo, vara se. Pomaže daljem bujanju autokratskog voluntarizma umesto da glasanjem pomogne uspostavljanju građanskog društva i vladavini prava, društva u kome se o svim bitnim problrmima pitaju sve ustanove i svi pojedinci.

Ukratko, moralna je dužnost izaći na izbore. Samo tako doprinećemo političkoj opciji koja nam je, bar za nijansu, draža od drugih. Samo tako doprinećemo afirmaciji vrednosti shodno svojoj svesti i savesti, što u zbiru rezultira društvom po volji većine.

Autor je književnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.