Milošević i Tuđman kao uzori Zvezdinog navijača

Cenio sam te kao sportskog reportera ali sad ne mogu da te slušam kako svake nedelje razglabaš o politici. To su najčešća pitanja i primedbe pojedinaca koji na društvenim mrežama komentarišu ono što pričam u Sportskoj galaksiji ili pišem u listu Danas.

Ne računam tu naravno brojne slučajeve primitivnih ljudi koji o svemu u životu razmišljaju genitalijama a ne glavom. To pokazuje da ne mali broj naših ljudi, živi u oblacima odvojen od stvarnosti. Jer kako neko može reći da ga politika ne interesuje, kad se politika i tzv. naši političari na više nego surov način mešaju u naše živote i pljačkaju nas do nezamislivih razmera.

Ja nisam političar ali ne mogu da prećutim kad samozvani prvi političar Srbije usred trgovinskog rata sa Kosovom koji je on inicirao, obećava građanima Srbije da će do Svetskog prvenstva u fudbalu 2030. Srbija izgraditi 7-8 modernih fudbalskih stadiona.

I ne mogu da ne upitam, kad znam da je Srbija i zvanično najsiromašnija zemlja Evrope i da samo jedan takav objekat košta oko 200 miliona evra, od kog i čijeg to novca se planira takva neprofitabilna investicija. I ne samo to.

Od kog i čijeg novca, dok Srbija tone u beznađe, se finansira gradnja Beograda na vodi ili kupovina PKB-a. Ko plaća ponovljenu gradnju već izgrađenog autoputa. Ima li to veze sa najprljavijim kapitalom koji su usred ratnog razaranja, ubijanja i raseljavanja između Srba i Hrvata, zajedničkim finansijskim poslovima za sebe i svoju tzv. elitu, stvorili pljačkanjem Slobodan Milošević i Franjo Tuđman.

Naime, prošle nedelje je poznati zagrebački novinar Domagoj Margetić, posle višegodišnjeg istraživanja, objavio da poseduje dokumenta o najvećoj pljački državnog novca i društvene imovine na ovim prostorima svih vremena. Kako navodi Margetić, Sloba i Franjo su još devedesetih godina prošlog veka, dakle pre raspada Jugoslavije, po sistemu pola-pola dokapitalizovali i privatizovali Anglo-Jugoslav Limitid Benk u Londonu i Benk Franko-Jugoslav u Parizu. Vođe su dakle huškale svoje narode na rat i ubijanje, da bi usred te krvave navodne bitke za srpstvo i hrvatstvo, u isto vreme imali zajedničke banke i zajedničke poslove. Procenjuje se da je preko tih banaka opljačkano više desetina milijardi evra. Događalo se čak da se srpski novac za vreme rata i sankcija, sa Kipra isplaćuje na tajnim računima Zagrebačkoj banci da bi odatle završio u Parizu i Londonu. Dokument koji to potvrđuje Margetić je dobio od pokojne Borke Vučić službene Miloševićeve bankarke. Kad je međunarodna zajednica, bolje reći Haški sud krenuo da istražuje tokove novca i kršenje sankcija u Srbiji i Hrvatskoj, te silne milijarde, kaže Margetić, završile su pod hitno na tajnim računima Hipo grupe, danas Adiko bank. Milošević i Tuđman nisu dakle u Karađorđevu dogovarali samo podelu Bosne i Hercegovine, već su zdušno radili i na tranzicijskom projektu da se sva državna i društvena imovina socijalističkih republika Srbije i Hrvatske slije u njihove i džepove izabranih dve stotine Srba i isto toliko Hrvata.

Ispada da je međunacionalna mržnja raspirivana do besvesti i ratovi su se vodili da bi se sakrile kriminalne aktivnosti političkih elita Srbije i Hrvatske.

Ko ne vidi analogiju između ove najprljavije tajne ratnog Balkana sa odnosima između Srbije i Kosova, taj je slep kod očiju. Čitave generacije potrošile su svoje živote kao taoci politike koja lažno brine o teritoriji koju su nacionalisti pretvorili u mit a sve da bi se građani Srbije beskrupulozno pljačkali. Čak i opozicioni Savez za Srbiju podržava taj lažni mit ignorišući elementarnu istinu. Milošević je Albance sa Kosova proganjao a zatim za Kosovo ratovao sa celim svetom, da bi u Kumanovu 1999. potpisao kapitulaciju. Od tada Srbija više nema prava ni na metar kosovske zemlje. Jedina naša briga trebalo bi da budu Srbi i kulturno-istorijski spomenici na toj teritoriji. Tako kako je u ratu Kosovo izgubljeno, tako je dobijena Vojvodina, koja do kraja Prvog svetskog rata nikada nije bila u sastavu Srbije. Pa našta bi to ličilo da Austrija i Mađarska danas traže da im se vrati Vojvodina?

Posebna priča u čitavoj toj srpskoj lažomaniji je vođa naših državnih razbojnika,. Nije tačna izreka da svaki narod ima vlast koju zaslužuje. Nismo mi narod neradnika, lopova, pljačkaša, prevaranata, kriminalaca i zločinaca. Takvi su samo uzurpatori vlasti, lažni velikaši koji su nam zarobili državu i uz pomoć tabloidnih medija pretvaraju nas u bezličnu masu, u pravo stado sa kojim oni rade šta im padne na pamet. Lekcije iz pristojnosti drži nam bahati, pompezni i narcisoidni Zvezdin navijač koji nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda. Okružen poltronima i ulizicama, on je stavio državnu kasu u džep i odatle puni džepove kriminalaca, nasilnika i svima koji doprinose održavanju njegove vlasti. NJegovi ratni uzori Milošević i Tuđman ostavili su mu čitavu jednu banku punu para otetih od nas građana i zato mu ne treba verovati ni kada izgovara svoje ime i prezime, pogotovu kad se zna da mu je nekadašnji ministar finansija, kome je u Parlamentu pretio robijaškom košuljom, sada savetnik za poslove sa arapskim svetom.