Miloševićevi kontinuiteti

Posle voditeljevog ćutanja, sam je odgovorio: „Nisu.“

Malo ko je u toj njegovoj redovnoj „sataraš“ priči zapazio jedno mnogo važnije otkriće.

Naime, kada je „srpski Sveti Petar“ počeo da se hvali kako će uskoro početi gradnja kovid bolnice u Novom Sadu, koja će biti završena za četiri meseca, voditelj je zavapio: Zar neće za četiri meseca biti kraj korone?

Neustavni vladalac Srbije je tada od reči do reči rekao: „Pa kovid će biti ovde još nekoliko godina. Samo je važno da se mi vakcinišemo i da se naučimo da se vakcinišemo. Videćemo onda da li će biti potrebno da se vakcinišemo tri ili četiri puta godišnje, zavisno od toga šta će nam reći svetski stručnjaci i farmaceutske kompanije.“

Tako je šarlatan na mestu predsednika Srbije i nehotice otkrio tajnu projekta Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa, nazvanog „Veliki reset“.

Bila je to u isto vreme i prilika za novog selektora fudbala Dragana Stojkovića da se uveri, ako do sada nije znao ko je i šta je njegov poslodavac i da ne postoji šansa za stvaranje uspešne fudbalske Srbije, kako je najavio.

Jer ako nam slede nove godine korone sa tri ili četiri vakcinisanja godišnje, onda je jasno da tu nema ni života ni fudbala iz Piksijevih igračkih dana.

Šansu za neke visoke fudbalske domete Piksi ne bi imao ni da nema korone.

Od trenutka kada je Vučić na mesto predsednika FSS postavio svog perača automobila a potom i telohranitelja, Slavišu Kokezu, u svojoj emisiji Sportsko-politička galaksija, iz nedelje u nedelju ukazivao sam na činjenicu da je to početak protivzakonite privatizacije najpopularnijeg sporta.

Jer Kokeza je postavljen na to mesto da bi se uradilo isto što su Vučićevi gaulajteri uradili u Zvezdi i Partizanu.

To znači prostom izmenom Statuta donetog još u vreme socijalističkog samoupravljanja, upravljačka prava pretvoriti u neformalna vlasnička.

Reč je o delegatskom sistemu iz komunističkog vremena, koji je omogućio vlastodržcima da sve javne institucije i društvene organizacije, stave pod svoju kontrolu.

Neki mediji to otkrivaju tek sada kada su videli da je Kokeza po Statutu pravio fudbalsku vladu tako što je od 15 članova on sam birao 8. Tako je Savez pretvorio u svoju firmu i sebi omogućio da u Skupštinu Saveza kao delegate postavi brata od ujaka Mladenka Kojića, svoju šeficu kabineta Mariju Ljuštinu pa čak i svog šofera Slavišu Vukovića.

Sportsko-politička galaksija je takođe jedina upozoravala da je delegatski sistem iskorišćen i za lažnu privatizaciju Zvezde i Partizana.

I tako smo ovih dana doživeli apsurd da generalni direktor Zvezde Terzić postavi svog sina za pomoćnika poslovnog direktora.

I onda ti, Dragane Stojkoviću, kao novi selektor reprezentacije, ne Srbije nego Kokezanije, nadobudno sanjaj da ćeš sa takvim rukovodstvom stvoriti uspešnu fudbalsku Srbiju.

Verujem da bi u tome i uspeo ako bi bilo organizovano Svetsko prvenstvo fudbalskih veterana i ti bio kapiten i selektor naše selekcije.

Inače, prošle nedelje smo imali priliku da vidimo još jednu sportsku besmislicu koju su lansirali funkcioneri još iz Miloševićevog doba.

Milošević je Saveznu Republiku Jugoslaviju proglasio pravnim naslednikom SFRJ bivše velike države.

A onda su nezamenjivi funkcioneri, a u stvari politički poltroni to bespogovorno prihvatili i u sportu, tako da se danas kao prvaci Srbije u svim sportovima vode i klubovi i pojedinci iz bivših republika.

Najnovija lakrdija objavljena je povodom prve šampionske titule koju su osvojile odbojkašice iz male varoši Uba.

U jedinom našem dnevnom sportskom listu tim povodom objavljen je spisak svih osvajača titule, pa tako ispada da je titulu prvaka Srbije 1945. osvojila Slovenija i da su prvaci bili klubovi Polet Maribor, Enotnos Ljubljana, Mladost Monter Zgareb, Paloma Branik Maribor i drugi.

Nije mi jasno zašto i kolege novinari dozvoljavaju da im se ljudi smeju. Inače na Ubu smo dobili još jednu potvrdu da je pandemija virusa korona laž koju političari zloupotrebljavaju.

Naime Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS i nekadašnji predsednik Opštine, i pored zabrane okupljanja, dozvolio je da dvorana na Ubu bude puna gledalaca.

I ovih par crtica iz svakodnevnog sportskog života potvrđuju da je država Srbija prava „Smehotresna Olimpijada“ kada je reč o pravnom i političkom poretku zemlje.

Autor je novinar