Aleksandar Stankov Foto: Privatna arhivaU Nišu je poznati srpski pensik i Solunac Milutin Bojić izgubio ulicu. Ne bukvalno, naravno, nego ulica koja je nosila njegovo ime se sada zove Ulica Desimira Stanojevića. Po poznatom srpskom glumcu, rodom iz Niša. Sa Palilule, gde se baš pomenuta uličica i nalazi.
Vladajuća većina okupljena oko SNS-SPS je, naravno, jednoglasno podržala ovaj predlog, posebno jer je išao zajedno sa predlogom da ulicu dobije i niški hirurg Miodrag Lazić, jedna od prvih žrtava korone među belim mantilima. On će, za razliku od Deska, ime ulice deliti sa još jednim peniskom – Vojislavom Ilićem.
Međutim, otvorila se blaga polemika u društvu, a još blaže na samoj sednici, da li je baš morala Bojiću da se oduzme ulica, a da se da Desku?
Bojić nije samo pesnik iz Beograda. Bojić je i srpski vojnik. Učesnik Balkanskih ratova i jedan od onih koji su okončali život daleko od otadžbine, u izgnanstvu. Sahranjen je na Zejtinliku, u Solunu kao i mnogi golobradi srpski vojnici. Imao je samo 25 godina kada ga je umorio tifus. U Nišu je boravio kratko kao deo Vrhovne komande nakon objave rata od strane Austrougara.
Desko sa druge strane, nosi epitet niške legende. Posebno Palilule, jednog od najstarijih delova Niša. Glumac koji je slavu juga odneo do prestonice gde je igrao i u pozorištu, a svakako je najpoznatiji po ulozi Vukašina Golubovića u seriji “Srećni ljudi”. Preminuo je u martu prošle godine.
I jedan i drugi zaslužuju ulicu u Nišu, to je činjenica, ali eto, Bojić je ostao bez nje.
Čini se da onima koji odlučuju, to nije teško palo. Tek tako je neko došao na ideju da Bojiću oduzme ulicu. Možda nije znao, možda ima neki drugi plan za ime ovog pesnika, ali to otvara i pitanje poznavanja istorije, književnosti, nacionalne tradicije donosilaca odluka.
Ubeđenje mnogih kada dođu na vlast je da život počinje od njih, pa se tako ophode prema svemu što im se stavi na odgovornost.
Oba imena dolaze is sveta kulture, ali ne može čitava ova situacija da se posmatra i bez političkih naočara. Posebno ako se zna da je Komisija koja se bavi ulicama nedavno u Nišu dala ulicu radikalu Zoranu Krasiću. I to baš onu ulicu u kojoj živi doskorašnja perjanica SRS u Nišu i njihov narodni poslanik Nikola Savić. Ulica se, baš suprotno radikalima, zvala Ulica 12. Srpske brigade – to su, takođe, oslobodici i borci za slobodnu državu. Baš kakav je i Bojić bio, ali u nekom drugačijem društveno-političkom uređenju.
Znamo da je Desimir Stanojević bio vedeta JUL-a i to baš u vreme kada je igrao rolu života i popularnoj TV seriji. Znamo i koja politika sada vlada, ko je ministar policije i šta je on bio u JUL-u.
Da li je to dodatno zamutilo rasuđivanje onih koji odlučuju o ulicama, pa su potezom olovke prešvrljali Bojića i upisali Deska, ostaje enigma. Ali ostaje i nada da će se i za Bojića naći nova ulica u Nišu koja bi stalno sećala na njegove patriotske i zasluge u književnosti kojima je zadužio naš narod.
Ista politička garnitura se stalno hvali izgradnjom i napretkom, pa će valjda tako izgraditi i jednu ulicu za poznatog pesnika.
Ono što ne mogu da izgrade je kultura sećanja. Sa tim se čovek nekako rodi i gradi je od malih nogu. Možda im pomogne koji stih iz Bojićeve “Plave grobnice”:
“Jer proći će mnoga stoleća, kô pena
Što prolazi morem i umre bez znaka,
I doći će nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Ali ovo groblje, gde je pogrebena
Ogromna i strašna tajna epopeje,
Kolevka će biti bajke za vremena,
Gde će duh da traži svoje korifeje.”
Autor je novinar iz Niša
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
